Вашингтон/Кијев – Тензије око јачања руске војске у близини Украјине улазе у потенцијално одлучујућу недељу, са упозорењем САД да би инвазија могла бити неизбежна, а председник Владимир Путин оптужујући Америку да није испунила његове захтеве.
Амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливан, који је у петак навео ризик да ће Русија ове недеље напасти или покушати да запали сукоб унутар Украјине, рекао је за ЦНН у недељу да постоји „изразита могућност да ће врло брзо доћи до велике војне акције“.
САД и њихови европски савезници недељама су притискали Путина да повуче око 130.000 војника гомиланих у близини Украјине, али помама дипломатских активности — укључујући кључне лидере који путују бициклом кроз Москву ради разговора са Путином — није успела да доведе до одступања.
Телефонски разговор у суботу између Путина и америчког председника Џоа Бајдена који је трајао нешто више од сат времена довео је до тога да су поновили своје ставове без икаквог очигледног напретка. Русија је више пута негирала да планира инвазију на свог суседа, а руски званичници оптужују САД да изазивају „хистерију“.
Бајден је у недељу разговарао са украјинским председником Володимиром Зеленским, рекавши му да ће САД и друге земље деловати „брзо и одлучно“ у случају било какве агресије Русије. Зеленски га је позвао да дође у Кијев.
Немачки канцелар Олаф Шолц треба да се састане са Зеленским у понедељак, пре него што отпутује у Москву у уторак. Немачки званичник је рекао да Берлин не очекује "конкретне резултате", али да је дипломатија важна.
Али чак и док САД и Европа прете, како кажу, строгим економским казнама за Москву, постоје разлике у томе колико озбиљно треба одговорити, посебно за земље попут Немачке које се ослањају на увоз руског гаса. Одсецање Русије од глобалног платног система познатог као Свифт је мало вероватно. А Бајден је рекао да неће слати америчке трупе у Украјину у случају сукоба.
САД и њихови савезници су такође јасно ставили до знања да не знају Путинове коначне намере. Иако Украјина каже да „разуме све тренутне ризике и да је спремна за било какав развој догађаја“, она не види опасност тако значајном као што САД кажу. Зеленски је рекао на телевизијском брифингу током викенда да је паника „најбољи пријатељ непријатељима“.
Док је Саливан рекао да је дипломатија „још увек отворена и доступна“, није било лично самита између Бајдена и Путина откако су седели у Женеви у јуну 2021. Помоћник Кремља за спољну политику Јуриј Ушаков рекао је новинарима да је позив за викенд одржан у атмосфера „невиђене хистерије америчких званичника о наводно неминовној инвазији Русије на Украјину“.
У недељу је било мало свежег коментара из Кремља. Министарство спољних послова оптужило је САД за „милитаристичку психозу“ пошто је критиковало одлуку „бројних земаља“ да повуку своје посматраче у тиму ОЕБС-а који надгледа климави прекид ватре у украјинском сепаратистичком региону Донбаса. Министарство је саопштило да Вашингтон можда планира да искористи мисију ОЕБС-а за организовање „потенцијалне провокације“.
Руски председник такође тек треба да пошаље званичан одговор на предлоге САД о безбедности у Европи, иако је амерички званичник рекао да се одговор очекује ускоро. Ти предлози су дати након што је Москва захтевала гаранције, укључујући да НАТО никада не дозволи придруживање Украјини и да војна алијанса повуче своје присуство у источној Европи. Путин је рекао Бајдену у суботу да се одговори на његове безбедносне захтеве не баве кључним забринутостима Кремља, рекао је Ушаков.
Канадско министарство одбране је у међувремену саопштило да је привремено повукло своје војно особље са седиштем у Украјини на непознату локацију у Европи. Канада, која је дом треће највеће украјинске популације на свету после Украјине и Русије, одржава мисију обуке од 200 људи у западној Украјини од 2015.
Амерички напори да се задрже у Русији укључивали су вишемесечна све већа упозорења о нагомилавању војске дуж украјинске границе, потенцијалу за руске сајбер нападе и, како кажу, могућност руске операције „лажне заставе“ против сопствених снага као изговор за инвазију. САД нису дале конкретне детаље о тим тврдњама.„Ми излажемо ове обавештајне податке да зауставимо рат“, рекао је Саливан за ЦНН.
Фински председник Саули Ниинисто, кључни канал између Москве и Запада, рекао је у интервјуу за Њујорк тајмс да је приметио недавну промену у Путину.
„Његово стање духа, одлучност, одлучност — то је очигледно другачије“, рекао је Ниинисто, који је недавно дуго разговарао са Путином. Рекао је да верује да Путин осећа да мора да искористи „замах који сада има“, пренео је Тајмс.
Ниинисто је рекао да је тешко замислити да се ствари врате на старо, са вероватним опцијама сада да Русија врши притисак на Европу и извлачи захтеве из Вашингтона у догледној будућности, или „ратовање“, наводи лист.
bbabo.Net