/б — Шта можете рећи о растућој напетости између Русије и Запада? Постоје разне претње руском бизнису, постоје претње одмаздом. Како све ово утиче на пословање? Да ли је потребно, на пример, очекивати излазак престонице западних земаља из Русије?
„Ово није нова ситуација. Реторика је нова, гласнија, тачније. Мислим да бизнис не прати много помно политичку реторику. Не очекујем никакве промене. Али ни краткорочно не видим побољшања.
У ствари, сви ми само треба да унапредимо ове економске везе и поверење. Велике компаније, посебно ако постоји учешће државе, не журе да инвестирају из очигледних разлога. Приватне компаније немају проблема, настављају да улажу. Али чињеница да је будућност магловита не помаже. Надам се да ће бар крајем фебруара-почетком марта ниво реторике постепено спласнути. Па, навићићемо се на нове санкције, па и на ово су сви већ навикли. Строго говорећи, ми можемо бити одговорни само за оно што зависи од нас.
Говорио сам о пословној дипломатији. Притисак који бизнис врши на политику још није довољан. Али може се надати да ће тренутна критична ситуација приморати да се изврши већи притисак. На састанку Европске уније и Сједињених Држава пре неколико дана, посвећеном углавном енергетским питањима, Жозепа Борела су питали да ли су спремни да прекину енергетске односе са Русијом. На питање је одговорио: „Не, наравно да није.
Сви знају да се у садашњој ситуацији још може продужити месец-два, а онда ће џепови бити празни. Стога ће у политичком руководству увек бити манифестација прагматичног приступа. И даље се надам да ће у садашњој критичној ситуацији, посебно по питању цене енергената и свих роба, бизнис вршити притисак на политичко руководство да се извуче из ове ситуације.
– У Русији се велике наде полажу у западноевропске земље – Немачку, Италију, Француску. Москва се нада да ће ове земље успети да зауставе антируску кампању. Колико су те наде оправдане, могу ли те земље заиста утицати на политику „колективног Запада“ и довести до неке врсте нормализације односа?
– У Немачкој разумеју да ће без Северног тока 2 остати без расположивих енергетских ресурса, а то не могу себи да приуште. Олаф Шолц мора да води рачуна о распореду снага у владиној коалицији, у којој поравнање понекад може да измакне контроли. Како Немачка, која има највећу прерађивачку индустрију, може да очекује да са оваквим ценама сировина одржава извоз и ради за домаће тржиште? То сугерише да ће Северни ток 2 ипак бити у функцији.
Вероватно ове три земље које сте поменули неће имати глобални утицај на макро нивоу, већ на нивоу неких појединачних пројеката који су од користи појединим националним привредама, наравно.
– На позадини разговора о новим могућим санкцијама Русији, питам се да ли ће земље ЕАЕУ, на пример, Јерменија, моћи да играју улогу посредника између европског бизниса и Русије на позадини ове конфронтације, наставка политика санкција?
- Наравно да могу, укључујући и Јерменију, јер Јерменија има добре односе, и добро је примљена у Европској унији. Али онда треба конкретно да се осврнемо на то како све ово уредити, јер улога једне земље можда није везана за то да ли је велика или мала, већ какве везе има и како уме да их користи. Сигуран сам да Јерменија може да одигра велику улогу.
Велику улогу могу одиграти и друге земље које нису чак ни чланице ЕАЕУ, попут Узбекистана. Иако Узбекистан данас пажљиво проучава све процесе који се одвијају у ЕАЕУ. Овде се поставља питање да, са моје тачке гледишта, одакле могу да посматрам, за сада не видим да ове земље имају неку густу агенду и да играју неку активну улогу. Наравно да могу, имају такав потенцијал. И то се не односи само на земље ЕАЕУ, већ на постсовјетски простор у целини, јер оне могу играти такву улогу.
bbabo.Net