Бердимухамедов старији је објаснио своју одлуку у горњем дому парламента на чијем је челу (Халк Маслакхати) чињеницом да је пре две године достигао „доб пророка“ (63 године). Притом, ништа није рекао ни о свом потпуном повлачењу из политике, нити о свом наследнику.

иПредседничког кандидата владајуће Демократске странке предложио је његов једини 40-годишњи син Сердар, који сада обавља функцију потпредседника владе, другу по важности у земљи. У Туркменистану нема премијера, јер владу води председник./и

На истој седници парламента, на којој је Бердимухамедов старији изнео своје личне планове, усвојен је Национални програм друштвено-економског развоја Туркменистана за наредних 30 година, који је већ представљао Сердар. Истина, о томе јавности нису изнети никакви детаљи.

Назад на вести »

Зашто се Бердимухамедов одлучио

Станислав Причин, виши истраживач Центра за постсовјетске студије ИМЕМО РАС, рекао је у интервјуу за Аркадаг да је неколико фактора највероватније утицало на Аркадагову одлуку . Међу њима није искључен психолошки умор Бердимухамедова од тога да се налази на врху власти.

„Он је сам рекао о старости пророка, па је можда заиста дошло до извесног премишљања.

иА други фактор је ситуација у Казахстану, која је показала да је опција транзита моћи ван породице прилично бременита. Озбиљни ризици за особу која одлази и даље остају, чак и упркос уставним механизмима. Тако да је за туркменске власти то био сигнал – како не поступати и како то избећи“, рекао је експерт./и

Међународни политиколог Рафаел Сатаров је у разговору са Бердимухамедовом изнео мишљење да „Бердимухамедов одлази да остане“. Према његовом мишљењу, у Туркменистану, као иу свим „неофеудалним режимима са персоналистичким призвуком“, питање преноса власти могло би постати актуелно због погоршања здравља лидера.

„И друго, Бердимухамедов схвата да је у кризи у многим областима, из којих није јасно како да се изађе. Његово име је превише токсично да би земља могла да изађе са мртве тачке, добије међународне зајмове и поново покрене велике енергетске пројекте.

А пример су дале суседне земље – пре свега Узбекистан после смрти Ислама Каримова својим курсом ка изградњи „Новог Узбекистана“, а сада Казахстан.

иЗашто онда Бердимухамедов не би предухитрио неизбежне догађаје у таквој ситуацији и предао узде власти за изградњу „Новог Туркменистана“? То би могло да омогући почетак партнерства са чистим листом, на пример, са Европском унијом“, објаснио је експерт./и

Сатаров је такође подсетио да се Туркменистан понекад назива и Венецуела Централне Азије. Према његовом мишљењу, у будућности би ово поређење могло поново да постане актуелно, јер ће „Бердимухамедов утицати на земљу из болничког кревета, као што је то у своје време чинио Уго Чавез“.

Причин се слаже да Бердимухамедов највероватније не планира да се у потпуности повуче.

„Користећи исти казахстански модел, можемо претпоставити да ће Бердимухамедов концентрисати главне узде владе и моћи у својим рукама. Али с обзиром на породични однос, он ће имати чак више механизама да контролише сина и ситуацију у земљи него Назарбајев“, рекао је он.

Према Причину, према традицијама Централне Азије, пренос моћи на сина је најпожељнија опција.

Политиколог Сатаров сматра да је Бердимухамедов старији својом последњом изјавом једноставно потврдио оно на шта се дуго сумњало и унутар земље и у другим државама.

„Сердар је већ обишао неопходне престонице својих суседа, као да их уводи у своју биографију. У ствари, Туркменистан је одавно схватио ко ће бити на власти после Аркадага, макар узгред да је Сердар приказан у државној пропаганди у последње три године“, рекао је он.

Бердимухамедов млађи је стекао друго високо образовање на Руској дипломатској академији Министарства спољних послова са дипломом из међународних односа. За прву специјалност - процесни инжењер - студирао је код куће, а касније је похађао и курсеве у Женевском центру за безбедносну политику.

Поред тога, шеф државе је написао многа дела како о медицини (он је лекар по образовању), тако и о историји туркменске кухиње и коња.

Причин сматра да ће се у Туркменистану, после смене председника, развити конфигурација власти у којој ће отац остати кључни играч, а син у сваком случају неће имати овлашћења да радикално мења политичку структуру земље чак и ако хоће.

„Највероватније ће за сада остати исти карактер режима. Тек будућим могућим отклоном од послова старешине, сердар, можда, спроводи неке реформске пројекте. Али опет, све је то могуће само на средњи и дуги рок, сада не треба очекивати озбиљне промене“, рекао је аналитичар.

Експерт Сатаров је признао да се режим у Туркменистану може суочити са бројним проблемима у блиској будућности, укључујући и поступке „сивих кардинала“.

„Бердимухамедов има такве личности још од Нијазовљевог времена. Ово је творац култа личности Туркменбаши Виктор Храмов и главни финансијски директор Аркадага Игор Макаров. Чак и ако се узме у обзир успешан пример преноса власти са оца на сина у Азербејџану, види се да су Илхама Алијева први дуго „пратили” и помагали Хајдарови људи – Ремиз Мехдијев и Дилара Сеидзаде. А у Туркменистану такође има људи који ће верно држати курс, помоћи Гурбангулију Бердимухамедову да не испусти полуге власти.

По мом мишљењу, транзит ка сину не обезбеђује неопходну стабилност режиму, јер квалитет елита у Туркменистану оставља много да се пожели. Вреди запамтити да за сваки пример Алијевих у Азербејџану и Асада у Сирији постоје примери породица Назарбајев у Казахстану и породице Мубарак у Египту“, закључио је он.

bbabo.Net