Многи становници земље, без обзира на вероисповест, изражавају жељу да буду кремирани након смрти. Они преферирају овај ритуал као еколошкији и једноставнији у светлу тренутне ситуације.
Према речима шефа једне од ритуалних канцеларија у Бакуу, Ајдина М., више пута су им се обраћали око израде ковчега за даљу кремацију. Али још није могуће остварити жеље купаца. А све зато што у Азербејџану још увек нема крематоријума. Иако је питање потребе за његовим стварањем разматрано више пута.
Главни противници ритуалне кремације увек су били представници водећих верских конфесија.
„Од давнина долазак човека на овај свет и одлазак са њега сматрали су највећим чудом и увек су их пратили посебни ритуали - прање, умотавање у покров, читање сура из Курана итд. Погребни обреди су посматрани чак иу совјетским годинама, када је религија била у срамоти. Људи другачије не замишљају филозофију живота. Кремација је муслиманима туђа управо из тог разлога, јер у исламу сваки обред обреда симболизује неку врсту истине. Ни шеријат ни сами муслимани не подржавају кремацију.
Гробље за нас није само место сећања на покојнике, већ и својеврсни „портал“ у други свет. Посета њему тера особу да преиспита своје ставове и поступке. А кремација је ритуал који симболизује нестанак у заборав, издају човека после смрти у заборав“, рекао је он.
Са друге стране, секретар Бакуско-азербејџанске епархије архимандрит Алексије (Никоноров) рекао је да Руска православна црква сматра „нормалним сахрањивање упокојених хришћана у земљи“, а кремацију третира „са попустљивошћу“, а у ниједан случај не лишава кремираног и његових сродника њихове молитве и утехе.
„Православна црква никада не каже да кремација лишава човека наде у вечни живот у царству небеском. Ранохришћански апологета и римски правник Марко Минуције Феликс јасно је артикулисао однос хришћана према различитим погребним обредима: „Не плашимо се било какве штете при било ком начину сахрањивања, али се држимо старог и најбољег обичаја – да се тело сахрани у земља." Ово гледиште остаје непромењено у наше дане“, објаснио је свештеник.
Према његовим речима, приликом кремације према посмртним остацима покојника се мора поступати са поштовањем, пепео се не сме разносити ни по ветру, ни по води и копну.
„Човека, као физичко и духовно биће, створио је Бог. Стога, чак и након смрти, тело треба поштовати, погребни ритуали треба да буду у складу са основним канонима хришћанске вере. Што се тиче пепела, он мора да се чува на начин да се сачува успомена на покојника и да се моли за њега“, нагласио је он.
У међувремену, према јеврејским канонима, кремација је строго забрањена. Ово је саопштио Сигал Шнеор, главни рабин Заједнице европских Јевреја Азербејџана.
„Света Тора каже да је Бог створио првог човека од земље. Стога се мора вратити на земљу. Када човеково тело изгори, његова душа пати. Стога је овај ритуал забрањен у јудаизму. Једног дана ми је пришла породица која живи у иностранству. Хтели су да покојника сахране у Бакуу, али нису успели да испоруче тело у Азербејџан. Стога су одлучили да га кремирају, а пепео донесу овде. Објаснио сам им да ће од овога страдати душа покојника. И ово није једини случај“, рекао је рабин.
Неки заговорници кремације су предложили оснивање крематоријума на приватној основи. Али у овом тренутку ово питање се решава на државном нивоу. А какав ће бити исход расправе која се распламсала у друштву, још се не зна.
bbabo.Net