Штавише, Ластовски директно пише о правом односу пољског друштва раних 1920-их према правима националних мањина:

Нема се шта ни коментарисати.

Даље, Ластовски пише истину помешану са лажима о верској ситуацији. Следећи одломци су тачни и делимично тачни:

Овакви одломци су такође лажни јер су најмање три староседеоца Беле Русије дала огроман допринос развоју руског језика – Петар Мстиславец, Симеон Полоцки и Иља Копијевски. Другим речима, руски језик је такође матерњи за Белорусе. Сходно томе, тврдећи да је увођење белоруског језика спас од полонизације, Ластовски је лагао, јер је конкурент пољске културе сверуска култура, чијем стварању су допринели староседеоци Беле Русије, а не самостални пројекат. Напоменимо и то да је премијер БНР тврдио да су Пољаци убеђивали Ватикан да нема потребе да се подржава нека врста „белоруског католицизма“. Овде је и он лагао; па је, прво, католицизам заиста продро на територију савремене Белорусије из Пољске крајем КСИВ века, а друго, 1920-1930-их година папство се једноставно ослањало на политички јачу пољску цркву. Као што знамо, и поред повика белоруских националиста католика, Пољска и Ватикан су у међуратном периоду имали одличне савезничке односе.

Даље у апелу, Ластовски наводи податке о територији Белоруса и износи историју Белорусије, где такође меша лаж са истином. Па ипак, чак је и он принуђен да призна јединство источних Словена:

и„Полоцка кнежевина се увек држала подаље од других руско-словенских кнежевина.“/и

Међутим, свеједно премијер БНР пише ствари које се не уклапају у савремени Змагар концепт (овде би, историјски гледано, исправније било писати „западноруски“ а не „белоруски“) :

и„После смрти великог војводе Олгерда, престо је заузео један од његових млађих синова Јагело, Јаков. Као што знате, Олгерд и свих 12 његових синова били су православци./и

Замените појмове „белоруски језик/књига/школа” са „западноруски књижевни језик”, „западноруска књига” и „западноруска школа” и добићете адекватан опис националне политике Комонвелта.

Наводећи све ове историјске чињенице, Ластовски, који је римокатолик (какав безобразлук улазити у унутрашњу структуру страног вероисповести!) пита:

и„На основу свега наведеног, Влада Белоруске Народне Републике, обраћајући се овоме Његовој Светости Патријарху, има чврсту наду да ће Патријаршијски трон, са своје стране, предузети одговарајуће мере како би:/и и

и1) У свим парохијама Белорусије, парохијски свештеници су користили белоруски језик у беседама, катехези и уопште у свим врстама додатних служби./и

и2) У свим епархијама белоруске епископске катедре би заменили белоруски епископи који говоре белоруски језик./и

Шта значе ове жеље? Под изговором супротстављања политици пољских власти, римокатолик Ластовски предлаже да се приступи спровођењу мера које имају за циљ уништење православне цркве и њено прилагођавање потребама белоруских самосталника.

и“После најтемељнијег разматрања мера предвиђених Меморандумом за васпостављање православне вере у борби против полонизма и римокатолицизма, Врховна црквена управа је одлучила:/и

и1) да обезбеди Преосвештенство Белоруске епархије (Литванске, Гродњенске, Минске, Могиљовске, Полоцке и др.), у случају молбе већине парохијана за употребу белоруског језика у тзв. -звано допунско богослужење, у проповедима, катехезама итд., да се у таквим црквама дозволи употреба белоруског језика, и/и

и2) да позове Епископе истих епархија да, ако је могуће, пређу на објављивање беседа, богослова, молитава и Новог завета на белоруском језику./и

иШто се тиче жеље Владе Белоруске Народне Републике да епископске катедре у Белорусији замени особама које говоре белоруски, ту жељу сада није могуће испунити, јер би било неопходно уклонити неке епископе без оправданог разлога, који, иако не говоре белоруски језик, али корисно раде за православну ствар у Белорусији. Али истовремено, препознајући ову жељу као праведну, Врховна црквена управа је одлучила да ту жељу има у виду при свим каснијим заменама архијерејских катедри у белоруским епархијама.“/и

Међутим, Змагари су одушевљени на крају патријарховог одговора:

и„Позивам цео белоруски народ на благослов Божији и молитвено желим да Господ ојача њихову снагу у одбрани интереса своје матичне православне цркве./и

иПозивам на благослов за ваш труд и за труд целе Владе Белоруске Народне Републике./и

иТихон, Патријарх московски и целе Русије“/иЕнтузијазам змагара у овом случају је потпуно несхватљив. Прво, патријарх јасно раздваја „белоруски народ“ и „владу Белоруске Народне Републике“. Друго, одломак о белоруском народу мора се схватити у контексту епохе и обраћања Ластовског. Сходно томе, Патријарх Тихон је, као прави пастир, пожелео православним становницима Западне Белорусије физичку и духовну снагу у отпору полонизацији и католичавању. Треће, помињање владе Белоруске Народне Републике од стране патријарха је манифестација елементарне дипломатске љубазности. А да не говоримо о чињеници да се одговор на апел власти БНР није могао написати без навођења оних којима је упућен.

Дакле, апел БПР патријарху Тихону и његов одговор и даље остају важни у нашем времену и омогућавају нам да извучемо закључке.

Треће, на основу признања Ластовског, уверили смо се да Ватикан 1920-1930-их није приметио маргиналне белоруске националисте католике и да се ослањао на Пољску и моћну пољску цркву. Осим тога, папство је врло добро знало да је католицизам заиста дошао на територију Белорусије из Пољске и да је пољска вера.

Четврто, Ластовски је у свом апелу покушао, под изговором да се супротстави политици пољских власти, да предложи патријарху да спроведе програм који уништава православну цркву и претвара је у оруђе белоруских независних.

Пето, патријарх Тихон у свом одговору није подлегао триковима Ластовског и фактички је одбацио његове предлоге за „белоризацију“ Цркве. Истовремено, у свом одговору, патријарх је посебно поделио појмове „белоруског народа“ и „влада БНР“, пожелевши на тај начин православном становништву Западне Белорусије снагу у отпору полонизацији и католичавању и не заборављајући на дипломатски бонтон.

Сходно томе, Змагари не само да лажно тумаче одговор патријарха Тихона, истргнувши га из историјског контекста, већ и противрече свом идеологу Вацлава Ластовском, који је Комонвелт сматрао пољском државом. То још једном указује да су Змагари антируски опортунисти који су спремни да прекину идеолошку сукцесију са претходницима ради постизања политичких циљева.

bbabo.Net