иМало је вероватно да сте током преноса церемоније отварања Олимпијаде обратили пажњу на једног од заставоноша мале делегације из Порторика. Можда су те вечери на стадион дошли живописнији ликови. А ако сте одједном успели да погледате такмичења алпских скијаша у велеслалому, онда је мало вероватно да сте чекали да такмичар број 89 почне./и
Говоримо о истој особи, Вилијаму Флахертију. Скијаш из Порторика, где нема снега од речи „апсолутно“, већ звучи прилично необично. Али ово није нешто најневероватније у историји 17-годишњег дечака.
„Наш живот је попут мозаика заиста трагичних тренутака, али они имају и понос и наду“, каже Вилијамова мајка Ен. Када је данашњи олимпијац имао три године, лекари су дечаку дијагностиковали ретку и тешку болест, хемофагоцитну лимфохистиоцитозу. Са њим имуни систем почиње да напада сопствене органе. У Вилијамовом случају, то је била јетра и коштана срж. Према Ен, лекари су дали 95 одсто од 100 да дечак неће преживети. „Био је то ударац у стомак“, присећа се жена.
Након курсева стероида, антибиотика и хемотерапије, постало је очигледно да је трансплантација коштане сржи неопходна. Седмогодишњи брат Вилијама Чарлса, са којим се испоставило да је сто посто компатибилан, приступио је улози донатора. Операција је трајала три сата. Десет дана касније, Вилијам је пуштен из болнице. Али опоравак је дуго трајао. "Било је много последица хемотерапије. Морао сам да извадим, чини се, 22 зуба", присећа се сам Вилијам. Чак се и обична прехлада претворила у озбиљне проблеме. Осим тога, осетила се остеопенија (болест у којој се смањује снага ткива).
Када је Вилијам имао шест година, његова породица се преселила из америчког града Синсинатија у Порторико, како је захтевао рад дечаковог оца Дениса. Али ово није поништило породичну традицију редовног одласка на скијалиште у Колораду.
„Скијање је одиграло кључну улогу у Виловом опоравку“, каже његова мама. - Г-силе су му ојачале кости. Чим је почео свакодневно да вежба на свежем ваздуху и сунцу, ефекти хемотерапије су почели да пролазе.
иКада је имао три године, Вилијаму Флаертију је била потребна трансплантација коштане сржи. Донатор је био седмогодишњи брат Чарлс: дечаци су имали стопостотну компатибилност/и
Отац је својим синовима усадио страст према скијашким стазама. Са 13 година, Чарлс је одлучио да иде на Зимске олимпијске игре. Квалификовао се за Игре у Пјонгчангу 2018, поставши први зимски олимпијац из Порторика. Пролазак његовог брата са транспарентом на церемонији отварања, његово учешће на такмичењу оставило је огроман утисак на Вилијама. И добио је идеју да иде на следеће Игре у Пекинг.
Страст за скијањем помогла је тинејџеру, када се исте године догодила трагедија у породици Флахерти: отац дечака, Деннис, изненада је умро. Вилијамово стално усавршавање постало је за њега својеврсна терапија. "То је био мој антистрес, мој избор да превазиђем све ове проблеме. С друге стране, колико људи има прилику да дође на Олимпијске игре?"
Према Ен, путовање њеног сина у Пекинг било је у равнотежи до самог краја. Његова употреба стероида у детињству оставила је његову доњу вилицу тако шупљом да би сваки пад био катастрофалан. „Молили смо се да ништа не сломи, јер је кост која му је држала лице и зубе скоро нестала.
Сан Вилијама Флаертија се остварио. Заједно са скелетонистом Кели Делка, он је, као и његов брат пре четири године, носио заставу Порторика на Паради нација. А већ је наступио у велеслалому, где је затворио четврту десетку, мада то више није битно.
Флаерти је рекао и да ће му Олимпијске игре у Пекингу највероватније бити последње. „Предстоји ми сложена операција на нози. Одатле се вади део кости да би се њиме испунила шупљина у вилици. Медицински проблеми не нестају, они су одавно део мог живота. Наравно, Ако се потрудим, могу да дођем на Игре за четири године, али мислим да је време да окренем страницу и наставим даље.“
bbabo.Net