иРуски председник Владимир Путин и немачки канцелар Олаф Шолц разговарали су више од три сата у Москви. Главна тема је, очекивано, била ситуација око Украјине. Шолц је одговорио на питање да ли ће Кијев поштовати споразуме из Минска, а НАТО даље да се шири, и нашалио се о Путиновој несмењивости на месту председника. Путин је, са своје стране, објаснио шта Русија сматра главном претњом са Запада и истакао да одлагање уласка Украјине у НАТО ништа не би променило. Детаљи састанка су у прегледу /и

О проширењу НАТО-а

Шолц је на конференцији за новинаре након разговора истакао да се НАТО неће даље ширити у блиској будућности.

и„Проширење се не планира, о томе се не разговара, није на дневном реду. Нећемо морати да се бавимо овом темом све док смо свако на свом месту. Мислим да може бити дуго, али не заувек“, нашалила се канцеларка./и

Путин је, међутим, приметио да се ни Русији, у историјској перспективи, не допада ова позиција. Москва жели да буде сигурна да Украјина у принципу неће бити примљена у НАТО.

„Разговара се о питању уласка Украјине у НАТО. Кажу, као што си рекао, неће бити сутра. И када? Прекосутра? Шта ово мења за нас? У историјској перспективи. Апсолутно ништа“, објаснио је руски лидер.

Он је подсетио да је Русији „30 година речено да уопште неће бити ширења НАТО-а, ни једног инча према руским границама“. Али на крају, истакао је председник, „данас видимо НАТО инфраструктуру пред нашим вратима“.

Стога Москва инсистира да се ово питање сада коначно реши. Путин је изразио наду да ће западни партнери разумети позицију Русије и озбиљно схватити оно што је брине.

Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести »

О томе шта Русија сматра претњом

Путин је рекао да види покушај да Запад „присилно обузда” Русију. Према његовом мишљењу, то се може схватити као претња националној безбедности земље.

„Присилно обуздавање Русије ми доживљавамо као директну и непосредну претњу националној безбедности, што је управо оно што се правним споразумима позива да се уклоне на основу нацрта [споразума о безбедносним гаранцијама] које смо ми поднели“, рекао је он.

Председник је истакао да Русија не жели рат у Европи. „Због тога дајемо предлоге за преговарачки процес, чији резултат треба да буде договор о обезбеђивању једнаке безбедности за све, па и за нашу земљу“, резимирао је Путин.

Немачка канцеларка пак сматра да се у Европи одвија најтежа и најтежа криза последњих деценија. Он је додао да још нису исцрпљене све могућности за дипломатско решење. Канцеларка је напоменула да ће Немачка, заједно са партнерима у ЕУ и НАТО, „разговарати са Русијом о конкретним корацима за јачање заједничке безбедности“. Шолц је такође назвао добрим знаком повлачење руске војске после вежби.

Што се тиче питања да ли ће Кијев испунити договоре из Минска у вези са Донбасом, Шолц је уверавао да ће договори бити спроведени. „Сви морају да се придржавају њих [споразума]“, одговорила је канцеларка на питање да ли ће украјински председник Володимир Зеленски применити споразуме из Минска.

Назад на вести »

О Донбасу

После састанка са Путином, Шолц је рекао да би то била политичка катастрофа ако Русија призна самопроглашене републике ДНР и ЛНР. Државна дума је на састанку у уторак раније изгласала да се одмах упути апел председнику Руске Федерације о потреби признавања делова Донбаса који нису под контролом Кијева.

„Ако ово постане реалност, наравно, то ће значити кршење споразума из Минска. То ће значити да ће процес бити прекинут и то ће бити политичка катастрофа“, рекао је Шолц.

Путин је заузврат рекао да одлука Државне думе о ДНР и ЛНР одражава вољу Руса. „С тим у вези, сасвим је очигледно да у нашој земљи велика већина људи саосећа са становницима Донбаса, подржава их и нада се да ће се ситуација тамо радикално променити на боље за њих“, рекао је Путин.

Председник такође сматра да се оно што се сада дешава у Донбасу може оценити као геноцид.

Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести »

Проблемитовањем програма РТ и Дојче веле

Према Путину, са канцеларком су разговарали и о проблемима са емитовањем програма РТ ДЕ у Немачкој и Деутсцхе Велле у Русији. Почетком фебруара, Немачка комисија за лиценцирање и надзор забранила је РТ ДЕ емитовање у земљи. Као одговор, Русија је захтевала да затвори канцеларију Дојче велеа у Москви.

„Не бих сада да улазим у детаље како не бих компликовао ситуацију, али смо се договорили да ћемо размислити како да решимо те проблеме“, рекао је руски председник.

Шолц је, са своје стране, изразио наду да ће Дојче веле моћи да настави своје новинарске активности у Русији.

bbabo.Net