Штавише, иницијативе су првобитно биле постављене као програм за народ и за народ. У свим пројектима постоји адреса везана за живог човека и грађанина: „Бирам спорт“, „Мој приватни дом“ или „Примарна карика за све“. Ово може оставити утисак да сваки становник наше земље заиста пажљиво проучава иницијативе, прати планове за њихово спровођење. У идеалном случају, ово би требало да буде случај. Али док ред у кући пази, пре свега, сам премијер.

За сваки владин стратешки пројекат постављају се исти или чак већи циљеви. На листи је и чиста енергија, и бродови без посаде, и услуге за грађане и многе друге добре и корисне ствари. Наравно, постоји хетерогеност у планираним остварењима. Дакле, у неким случајевима, циљ је формулисан у специфичним индикаторима. На пример, у програму „Северне везе Исток и Запад” изричито се наводи да ће се за постизање такве везе изградити четири плутајућа нуклеарна блока и да ће обим теретног саобраћаја Северним морским путем достићи 150 милиона тона. А у неким областима се јавно најављује само раст „до 100 одсто“. Тако је, на пример, декларисан удео јавних и приватних медицинских организација које користе информациони систем за даљинску процену здравственог стања грађана. Односно, шта и у ком обиму ће бити урађено није потпуно јасно. Неће ли такав циљ довести до превише формалног приступа?

Можемо се сложити да је сама иницијатива пројекта 42 тек на старту и да је још рано доносити закључке. Међутим, време је да се повуку званичници одговорни за велики посао. Такве традиције имамо и једино тако можемо рачунати на остварење постављених циљева и стварање реалног модела националних приоритета државе садржаних у иницијативама. Мислим да би у блиској будућности Влада требало још једном да верификује све постављене циљеве, да их фиксира у конкретним, мерљивим и остваривим показатељима. Тада се све 42 стратешке иницијативе могу сматрати реалним и практичним планом рада владе. План који ће бити разумљив свим становницима наше земље.

bbabo.Net