Рат између Русије и Украјине се још није догодио, упркос предвиђањима западних политичара и медија. Иако се информативна бука по том питању не стишава, кроз њега се појављују обриси даљих корака за решавање сукоба у Донбасу. Очекује се да ће се главни догађаји одвијати у Трилатералној контакт групи (ТЦГ) која ће се састати почетком марта. Међутим, нема разлога за оптимистичне прогнозе о исходу преговора.
Не може се рећи да су ови извештаји посејали панику у Кијеву. Могући рат је свакако главна тема разговора. Али престоница је живела и живи нормалним животом. Нико није затворио кафиће, ресторане, продавнице, саобраћајне гужве нису нестале, а није било ни мање људи на улицама.
Застава је подигнута испред зграде украјинске владе у присуству свих чланова Кабинета министара на челу са Денисом Шмигалом. Володимир Зеленски је присуствовао таквој церемонији у пролазу на аеродрому Бориспил, одакле је одлетео у област Ривне да посматра војне вежбе Метел-2022, где су вежбали да ометају офанзиву лажног непријатеља и да га униште.
Дан јединства је известила и плоча са хештегом #УАраз, коју су многи украјински ТВ канали поставили у угао екрана. Неки су на хештег додали предлог: „Смири се, све ће бити Украјина!“.
Током вежби, господин Зеленски је рекао Би-Би-Сију да још није видео повлачење руских трупа са границе са Украјином. „Искрено, ми реагујемо на ситуацију коју имамо и још не видимо никакво повлачење. Ми само чујемо (изјаве о овоме.—)“, рекао је председник и позвао све на смиреност, јер се безбедносна ситуација јуче није погоршала, већ је таква већ дуги низ година.
У међувремену, забринутост да би Русија могла признати независност самопроглашених Доњецке и Луганске Народне Републике показала се едукативном (бар за сада). Охрабрујућу изјаву дао је прес-секретар руског председника Дмитриј Песков. „Свакако, признање није у корелацији са споразумима из Минска. То је тачно“, рекао је Песков, коментаришући резолуцију коју је Државна дума усвојила апелом председнику са захтевом да призна републике. Прес-секретар Владимира Путина је посебно резервисао да председник сматра спровођење Минских споразума главним задатком.
Такође се наводи да систем административно-територијалне структуре Украјине чине следеће јединице: заједнице, округи, региони, Аутономна Република Крим. Региони су следећи: Виница, Волин, Дњепар, Доњецк, Житомир, Закарпатски, Запорожје, Ивано-Франковск, Кијев, Кропивњицки, Луганск, Лавов, Николајев, Одеса, Полтава, Ривне, Суми, Тернопољ, Харков, Херсон, Кијев, Черкаси, Черновци и Черњигов.
Специјални статус на коме инсистирају Доњецк, Луганск и Москва на донбаским републикама се помиње само у контексту његовог давања Кијеву и Севастопољу. Одвојено је прописано: „Ако Уставни суд Украјине призна акт органа локалне самоуправе као кршење Устава Украјине у погледу обезбеђивања суверенитета и територијалног интегритета, овлашћења тог органа престају пре рока у на начин прописан законом“.
Може се поуздано предвидети да се самопроглашене ДНР и ЛНР, које се у њему не помињу у виду појединих региона Доњецке и Луганске области (ОРДЛО) забележених у Минским споразумима, неће сложити са поднетим документом. Спор ће вероватно ићи и око чињенице да украјински предлог не садржи ни реч о агенцијама за спровођење закона. Подсетимо, у „Комплексу мера за спровођење Минских споразума” стоји да ОРДЛО треба да има своје безбедносне снаге – народну полицију.
Да је Кијев поменути пројекат представио ТЦГ потврђено је у разговору са једним од утицајних посланика Врховне раде, који је близак председников сарадник. Молећи да му не помиње име, саговорник је приметио: „Када говоримо о спремности да се уведу закони (у вези са Донбасом.—), увек мислимо да ће они бити само у оном облику у коме је то прихватљиво и дозвољено за Украјину и хоће ли дефинитивно не изазивају немире“.
Скептицизам у погледу тога да у Минску може бити напретка у садашњем облику изражавају и украјински експерти. „Неизводљивост Минска лежи како у различитости тумачења клаузула ових споразума, тако и у различитом тумачењу редоследа примене ових клаузула“, рекао је политички саветник Александар Харебин о повлачењу страних оружаних формација са територије. Украјине. Украјина сматра Крим својом територијом. То значи да трупе морају отићи одатле, а не само из Донбаса. До сада се ова тема није појављивала у јавним коментарима, али не би ме изненадило да у блиској будућности постане доминантна. А онда ћорсокак: очигледно је да Москва никада неће пристати да разматра Крим у контексту „Минска“.
Што се тиче редоследа, наставио је експерт, Кијев инсистира да избори у ОРДЛО треба да се одрже након што Украјина поврати контролу над сегментом границе са Руском Федерацијом, који тренутно не контролише. А Русија каже да прво избори – па контрола. И овде нема компромиса.
Сви звучни коментари указују да се став Кијева, бар јавно, није променио. Украјинска страна споразуме из Минска назива једином радном платформом за решење, али није спремна да спроведе споразуме у форми у којој би то одговарало Русији, која такође неће да мења свој приступ овим документима. А ако је тако, онда ће се тензија коју је Москва створила последњих месеци око Украјине вероватно наставити.
bbabo.Net