иМакрон негира да је скоро деценијско војно распоређивање које је предводила његова земља завршило неуспехом./и

Француска и њени савезници у европским снагама објавили су да ће почети да повлаче трупе из Малија након скоро 10 година борбе против оружаних немира.

У саопштењу које су потписале Француска и њени афрички и европски савезници и објављено у четвртак наводи се да „вишеструке опструкције“ владајуће војне владе значе да више не постоје услови за деловање у Малију.

Одлука се односи и на француске снаге Баркхане у Сахелу и на европске снаге Такуба које је Париз покушавао да створи заједно са својим савезницима.

„Политички, оперативни и правни услови више нису испуњени да би се ефикасно наставио њихов садашњи војни ангажман у борби против тероризма у Малију“, наводи се у саопштењу.

Савезници су стога „одлучили да започну координисано повлачење својих војних ресурса намењених овим операцијама са територије Малија“.

Са своје стране, француски председник Емануел Макрон је „потпуно“ одбацио идеју да је Француска пропала своју бившу колонију, додајући: „Не можемо остати војно ангажовани уз де факто власти чију стратегију и скривене циљеве не делимо“.

Препуна проблема

Распоређивање у Малију било је пуно проблема за Француску. Од 53 погинула војника који су служили у мисији Баркхане у западној Африци, њих 48 је умрло у Малију.

Међутим, чак и након повлачења из Малија, савезници су обећали да ће остати ангажовани у борби против „тероризма“ у другим земљама, укључујући Нигер.

„Они су се ипак сложили да наставе заједничку акцију против тероризма у региону Сахела, укључујући Нигер и Гвинејски залив“, наводи се у саопштењу.

„Они су започели политичке и војне консултације са њима са циљем да утврде услове за ову заједничку акцију до јуна 2022.

Предстојећи избори

Најава повлачења стигла је у критичном тренутку за Макрона, само неколико дана пре дуго очекиване председникове изјаве да ће се кандидовати за нови мандат на априлским изборима.

То се такође поклопило са Макроновим настојањем да преузме водећу улогу у међународној дипломатији док притиска Русију да деескалира у сукобу око Украјине.

Нарочито с обзиром на предстојеће изборе у Француској, Макронов приоритет је да осигура да било какво повлачење не изазива поређење са хаотичним одласком САД из Авганистана прошле године.

Макрон је у среду припремио терен за најаву вечером на којој су се окупили лидери кључних савезника Француске у региону Сахела – Чада, Мауританије и Нигера.

На састанак нису позвани званичници Малија и Буркине Фасо, који су такође недавно доживели државни удар.

Укупно 25.000 страних војника тренутно је распоређено у региону Сахела.

Према француском извору, који је тражио да се не идентификује по имену, чак и након њеног одласка, Француска ће неко време пружати МИНУСМА-и и ЕУТМ ваздушну подршку и медицинску подршку.

Али повлачење Париза могло би да постави сцену за друге европске силе попут Британије или Немачке да напусте своју улогу у мултинационалним мисијама.

„Одлазак Баркана и Такубе ствара празнину“, рекао је председник Слоноваче Аласан Уатара у среду.

У Сахелу и Гвинејском заливу, „националне војске ће морати да се носе са проблемима на нашим националним територијама, и то је наша филозофија“, рекао је он за РФИ и Франце 24.

Односи између Француске и Малија пали су на нови пад након што је војна влада коју је предводио Асими Гоита одбила да се придржава календара повратка на цивилну власт.

Запад такође оптужује Малија да користи услуге веома контроверзне руске плаћеничке групе Вагнер да би ојачао своју позицију, што је потез који Москви даје ново упориште у региону.

„То је неславан крај оружане интервенције која је почела у еуфорији и која се завршава, девет година касније, у позадини кризе између Малија и Француске“, коментарише дневник Монд.

bbabo.Net