Тренутно, једине источноевропске земље које имају користи од присуства мултинационалних борбених група НАТО-а су Естонија, Летонија, Литванија и Пољска
Јенс Столтенберг је на конференцији за новинаре са председником Клаусом Јоханисом рекао да ће одлука бити донета овог пролећа. Он је додао да ће ову борбену групу највероватније предводити Француска.
„Хајде да направимо разлику између непосредне потребе за повећањем нашег присуства на источном крилу НАТО-а – савезници су већ послали снаге овде – то се већ догодило и ми ћемо наставити да подржавамо источни бок. Спремни смо да предузмемо хитне акције ако буде потребно, повећали смо спремност снага за одговор НАТО-а и можемо брзо да пошаљемо трупе. Спремни смо да делујемо. Амерички председник је најавио да ће доделити још 8.500 војника снагама за одговор НАТО-а, које могу брзо да стигну. Процењујемо да ли треба да прилагодимо наше дуготрајније присуство на источном крилу, овде се боримо са групама у Румунији, можда и у свим осталим земљама на југоистоку НАТО-а. О томе ће се разговарати на састанку министара одбране НАТО-а следеће недеље. Мислим да ће коначна одлука бити донета овог пролећа. Тако да мислим да би поред хитнијих потреба могло доћи до дугорочних повећања, укључујући борбене групе“, рекао је генерални секретар НАТО-а Клаус Јоханис на заједничкој конференцији за новинаре са председником Клаусом Јоханисом.
Јенс Столтенберг је приметио да је присуство НАТО већ повећано хиљадама војника из Сједињених Држава, Британије, Холандије, Данске, Шпаније, Француске.
Он је додао да је тренутно у току распоређивање трупа.
„То је процес који је у току, консолидација присуства на источном крилу. С друге стране, то су трупе савезничких држава које се налазе у својим базама, али се могу брзо распоредити тамо где је потребно. Поврх тога, размишљамо о дугорочним адаптацијама, односно борбеним групама у Румунији и другим земљама. Француска је понудила да пошаље трупе, али ће бити потребно време да стигну. Други савезници су показали спремност да се придруже француској групи. Већ имамо борбене групе у три балтичке земље и Пољској. Ово је снажан сигнал да ће напад на савезника изазвати реакцију Алијансе. И у овом региону радимо са борбеним групама“, рекао је генерални секретар НАТО.
Са своје стране, румунски председник Јоханис је рекао да је НАТО чисто одбрамбени савез. „Не желимо никога да нападнемо нити да вршимо инвазију, али желимо да гарантујемо безбедност наших држава и наших грађана“, рекао је он, истичући да је Румунија безбедна земља и да ниједан Румун не треба да се плаши.
„Румунија је у НАТО савезу, најјачем војном савезу у историји. Да би нам притекли у помоћ, имамо ове војнике које смо данас овде поздравили, на основу Михаила Когалницеануа и других који су дошли из стратешких партнерских држава, из савезника, да раде заједно са румунском војском. Очигледно је да је НАТО одбрамбени, чисто одбрамбени савез, ми не желимо никога да нападамо и не желимо да вршимо инвазију, али желимо да гарантујемо безбедност наших држава и безбедност наших грађана. То је оно што ми радимо. Ако говоримо о инсталацији Девеселу, она је чисто дефанзивна, не може се користити за напад на било кога. Ова реторика коју с времена на време чујемо је лажна, објекат Девеселу је део већег оквира НАТО-а, одбрамбеног оквира противракетне одбране. Немамо шта да кријемо или избегавамо. Румунија је безбедна земља“, рекао је председник Јоханис на заједничкој конференцији за новинаре у војној бази Михаил Когалницеану са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом.
bbabo.Net