Испитаници су рекли да их је криза натерала да постану штедљиви и прилагоде планове потрошње (62,76%); добре цене су порасле, што је резултирало вишим трошковима живота (60,12%); њихове зараде су пале (59,07%); морали су да траже кредите и задужују (57,22%); и морали су више да раде да би добили додатни приход (54,58%).

На питање да ли су владине субвенције кроз различите програме као што су партиципација и државне социјалне картице биле корисне, 63,21% је одговорило да су од неке помоћи, а 22,83% је рекло да су од велике помоћи. Остали, 13,96%, били су од мале помоћи.

На питање како је економска криза утицала на владу, 78,82% је рекло да је уздрмала стабилност владе и да би то могло довести до распуштања Представничког дома; 76,54% је рекло да су људи изгубили поверење у владу; 72,41% је рекло да су страни инвеститори и привредници изгубили поверење; 70,04% је рекло да је криза изазвала нападе на владу; а 57,73% је рекло да је влада повећала позајмице како би надокнадила мањак прихода.

О могућности да се Представнички дом распусти прије него што влада заврши мандат, већина, 59,88%, рекла је да је то могуће, док су остали рекли да је то мало вјероватно.

bbabo.Net