иУ наставку су делови телевизијског говора руског председника Владимира Путина о Украјини./и

Руски председник Владимир Путин признао је у понедељак два отцепљена региона у источној Украјини као независне ентитете, што је повећало интерес у кризи за коју Запад страхује да би могла да изазове велики рат.

Испод су кључни изводи из Путиновог телевизијског говора:

О признању проруских сепаратиста

Сматрам да је неопходно донети одлуку која је требало да буде донета одавно – да се одмах призна независност и суверенитет Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике.

О чланству Украјине у НАТО-у

Ако би Украјина ушла у НАТО, то би представљало директну претњу безбедности Русије.

О пореклу модерне Украјине

Модерну Украјину је у потпуности створила Русија, тачније бољшевичка, комунистичка Русија. Овај процес је почео одмах након револуције 1917.

Као резултат бољшевичке политике настала је Совјетска Украјина, која се и данас с разлогом може назвати „Украјином Владимира Иљича Лењина“. Он је њен аутор и архитекта. То у потпуности потврђују архивски документи... А сада су захвални потомци срушили споменике Лењину у Украјини. То је оно што они зову декомунизација. Хоћете ли декомунизацију? Па, то нам сасвим одговара. Али непотребно је, како кажу, стати на пола пута. Спремни смо да вам покажемо шта права декомунизација значи за Украјину.

О украјинској државности

Украјина никада није имала традицију праве државности.

[Украјина] је радије поступала тако да у односима са Русијом има сва права и предности, али није сносила никакве обавезе...

Од првих корака почели су да граде своју државност на негирању свега што нас спаја. Покушали су да искриве свест, историјско памћење милиона људи, читавих генерација које живе у Украјини.

О обећању о чланству у НАТО Украјини и Грузији из 2008.

Многи европски савезници Сједињених Држава већ су савршено разумели све ризике такве перспективе, али су били приморани да се помире са вољом свог вишег партнера. Американци су их једноставно искористили за вођење наглашене антируске политике.

Један број држава чланица алијансе и даље је веома скептичан према наступу Украјине у НАТО. Истовремено, добијамо сигнал из неких европских престоница, шта вас брине, то се неће десити буквално сутра. Да, заправо, о томе говоре и наши амерички партнери.

Па одговарамо, ако не сутра, онда прекосутра. Шта ово мења у историјској перспективи? У суштини, ништа. Штавише, знамо став и речи руководства САД да активна непријатељства на истоку Украјине не искључују могућност уласка ове земље у НАТО ако испуни критеријуме северноатлантске алијансе и победи корупцију.

Истовремено, покушавају да нас увек изнова убеде да је НАТО мирољубиви и чисто одбрамбени савез, говорећи да нема претњи Русији. Опет предлажу да им верујемо на реч. Али знамо праву вредност таквих речи.

О претњи Русији

Јасно разумемо да ће се по таквом сценарију ниво војних претњи Русији драматично вишеструко повећати. Посебно обраћам пажњу на то да ће се опасност од изненадног удара на нашу земљу вишеструко повећати.

Дозволите ми да објасним да документи стратешког планирања САД садрже могућност такозваног превентивног удара на непријатељске ракетне системе. А ко је главни непријатељ САД и НАТО? Знамо и то. То је Русија. У документима НАТО-а, наша земља је званично и директно проглашена главном претњом северноатлантској безбедности. А Украјина ће послужити као одскочна даска за удар. Да су наши преци чули за то, вероватно једноставно не би веровали. И данас не желимо да верујемо, али то је истина.

О санкцијама

Опет покушавају да нас уцене. Поново нам прете санкцијама, које ће, иначе, мислим да ће ипак увести како буде јачао суверенитет Русије и јачала моћ наших оружаних снага. А изговор за још један напад санкцијама ће се увек наћи или измислити. Без обзира на ситуацију у Украјини.

bbabo.Net