Након што је председник Владимир Путин најавио намеру да призна независност ДНР и ЛНР, може се констатовати да је део чекања украјинске кризе завршен. Руске власти су одлучиле да делују – како тачно и у које сврхе још није сасвим јасно – па треба очекивати узвратне акције Запада. Власти западних држава су више пута истицале да не намеравају да се боре за Украјину, већ ће на ескалацију из Русије одговорити економским санкцијама. С обзиром да ову колумну пишем користећи Делл америчку тастатуру и Хевлетт-Пацкард рачунар, разумно је спекулисати, барем уопштено, какве санкције могу да чекају вас и мене.

Почнимо са оним што се сигурно неће догодити.

Сигуран сам да, без обзира како се развија украјинска криза, чак и ако дође до сукоба великих размера, Русија неће бити искључена из СВИФТ система и неће увести ембарго на извоз нафте.

Дакле, ситуација у Русији неће бити иста као у Ирану. Ову претпоставку заснивам на чињеници да би гашење СВИФТ-а, иако изузетно штетно по руску економију, спречило спољне купце да плаћају руску нафту и гас, што би довело до смањења снабдевања и потпуне енергетске кризе на глобалном нивоу. Конкретно, очигледно је да Европа, где руски гас обезбеђује 30 одсто потрошње, није спремна да га потпуно напусти у догледно време.

Санкције највећим руским државним банкама могу бити нешто вероватније. Међутим, да би ефекат био максималан, има смисла увести санкције свим државним банкама одједном, али ће таква мера довести до кршења обрачуна иу западном финансијском систему, а може утицати и на плаћање енергената. Стога ми се сада чини да су санкције против банака могуће, али тешко да ће бити „драконске“ и неће обухватити све државне банке, барем у првој фази.

За сада, највероватнији сценарио је пооштравање извоза од стране САД и ЕУ, што значи да би нека роба из ових земаља могла постати недоступна у Русији.

bbabo.Net