„Позитивна динамика добијања корпоративних кредита указује на обнављање привредне активности у региону“, рекла је Светлана Бацина, заменица шефа филијале Банке Русије у Дагестану. - Кредитирање предузећа у грађевинарству, као и установама које обављају послове са некретнинама и закупом, приметно је порасло у условима велике тражње за становањем у републици.

Ревизорско-консултантска мрежа ФинЕкпертиза израчунала је да су у пет република Северног Кавказа велика и средња предузећа у тешкој финансијској ситуацији и да имају мањак сопствених средстава: Ингушетија (-52 одсто), Дагестан (-34,1 одсто) , Северна Осетија (-27 одсто).9 одсто), Кабардино-Балкарија (-9,6 одсто) и Чеченија (-2,4 одсто). То значи да се обавезе домаћих предузећа у одређеном тренутку могу покрити само екстерним финансирањем, односно новим кредитима и средствима од инвеститора или државе. У Ингушетији рударска индустрија се нашла у нестабилној финансијској ситуацији. Поред тога, у свих пет република, недостатак ресурса је карактеристичан за сектор стамбено-комуналних услуга.

Према ФинЕкпертиза, у руској пракси, удео сопствених средстава у укупној вредности имовине од 50 одсто или више сматра се нормалним - то омогућава бизнису да покрије све обавезе из сопствених средстава.

Извршни директор северноосетинског огранка сверуске јавне организације малих и средњих предузећа „Подршка Русији“ Етери Хохоева је у интервјуу дописнику нагласила:

- Најпогођенији део пословања током пандемије је и даље мали бизнис. Током рестрикција због корона вируса, многа предузећа практично нису радила. Пандемија се посебно негативно одразила на услужни сектор и угоститељство – кафиће, ресторане, фризерске салоне, салоне. Одакле власницима оваквих објеката средства за обнављање промета? Од новца који им клијенти плаћају, плаћају кирију и режије, плаћају порезе, кредите и камате на њих, купују потрошни материјал, надоградњују опрему, издржавају запослене. Током изолације клијенти су престали да им долазе, екстерни извор средстава је пресушио, али су обавезе остале.

Према њеним речима, у том тренутку су предузетницима понуђене различите опције подршке. Један од њих – повољни кредити за обнављање делатности од два одсто – такву стопу је субвенционисала држава. Главни услов је био да се током године задржи 90 одсто кадрова у држави. Ако су се стекли услови онда је држава сама гасила кредит, ако је фирма задржала 80 одсто запослених онда је половина кредита отписана. Али ако предузетник то не уради, морао је да отплати цео кредит по тржишној стопи у року од три месеца.– Заиста, привреду Северног Кавказа карактерише значајан удео малих и средњих предузећа, којима је дата могућност да добијају повлашћене кредите по веома ниској каматној стопи, али под условом да ће предузеће моћи да задржати послове. Велике банке су и након завршетка програма подршке излазиле у сусрет потребама пословања. Али било је и оних који су по истеку грејс периода постављали захтеве компанијама које наводно нису задржале кадар. На пример, неко у организацији је отишао на породиљско одсуство, негде је службеник добио отказ, али је други узет на његово место. И то је постао изговор за констатацију да предузеће не испуњава услове и да мора да врати сва примљена средства, истовремено са другим процентима, већим од оних који су предвиђени владином уредбом, - Азамат Тлисов, директор Института за Северни Кавказ - рекао је дописнику филијала РАНЕПА. - Многа мала и средња предузећа су то искусила. Они немају ресурсе да се боре на судовима. Као резултат тога, они су били међу онима који су повећали терет дуга.

Међутим, према мишљењу стручњака, не у свим случајевима висок удео позајмљених средстава може имати критичан утицај на компанију. На пример, ако је маржа производа који се производи висока или је промет предузећа значајан и далеко премашује износ кредита, онда зајам неће постати толико оптерећујући.

- Равнотежа између привучених и сопствених средстава увек је регулисана спољним условима, укључујући инфлацију, на шта Централна банка реагује одређивањем кључне стопе - сматра Азамат Тлисов. – А што се тиче великих предузећа, нека од њих су, ушавши у програме модернизације производње, једноставно принуђена да привлаче додатна средства. Многи се баве супституцијом увоза, треба да повећају своје капацитете како би одговорили на захтеве тржишта. Без кредитирања је тешко повећати инвестиције. Генерално, удео позајмљених средстава у имовини треба одредити на основу специфичности пословања, његове сезонскости (на пример, агробизнис предузећима су потребне велике количине посебно за сетву) и брзине обрта средстава.

Светлана Гладкина, директорка одељења за продају малих предузећа Југозападне банке Сбербанке, рекла је дописнику да је та финансијска институција укупно у периоду 2020-2021 обезбедила више од 35 милијарди рубаља малим предузећима на Северном Кавказу. Овде је тренд раста издавања кредита био повезан и са великим бројем програма повлашћеног државног кредитирања. Али постоји још један разлог.

- Просечна старост нашег клијента у малом бизнису се смањује. Сада се млади људи не плаше да траже инвеститоре за своје стартапове и узимају кредите за развој. Велику улогу је одиграла и доступност нових дигиталних услуга за пословне људе - додала је Гладкина.

Према њеним речима, приликом утврђивања износа кредита узима се у обзир тренутно задужење клијента и врши се процена његове финансијске активности и солвентности. Ако бизнисмен планира да реализује велики и сложен структурисани пројекат, онда ће, наравно, посебна пажња бити посвећена имовинској сигурности кредита.

Према подацима Југозападне банке Сбербанке, у последње две године мала предузећа у Севернокавкаском федералном округу најчешће су се обраћала за кредите за револвинг намене и за ненаменско кредитирање. Учешће инвестиционог кредитирања у овим регионима чини око 20 одсто укупног обима кредита. У регионима Северног Кавказа кредите најчешће узимају предузетници који раде у трговини на мало и велико, пољопривреди, транспорту и логистици.

Према речима Азамата Тлисова, постоји низ алата који омогућавају компанији, заједно са повериоцима, да се извуче из тешке финансијске ситуације. Наравно, важно је учешће регионалних власти да би компанија остала у функцији.

- Углавном, идеално би било да у имовини не буде више од 50 одсто позајмљених средстава, како би у случају проблема предузеће имало новца за намирење са повериоцима. Истовремено, 50 одсто је већ алармантна цифра. С обзиром на фиксне трошкове, препоручује се да се на сервисирање кредита не троши више од 25 одсто прихода. Али, као што пракса показује, нажалост, предузећа на ово троше преко 50, а понекад и 70 одсто прихода, - навео је Тлисов.

Заузврат, Етери Кхокхоева је објаснила да компаније имају друге могућности да побољшају своју финансијску ситуацију:

- Постоје савезни и регионални програми који имају за циљ подршку одређеним пословним областима у одређеном предмету. Постоје инвестициони програми, где држава такође наступа као инвеститор. Постоје програми за повлашћено обезбеђење материјално-техничких средстава и земљишних парцела. Микрофинансијски и гарантни фондови делују у скоро свим регионима. За социјално пословање постоје центри за иновације у социјалној сфери, где пружају финансијску подршку. Постоје и приватни фондови који дају повољне кредите. Дакле, морате погледати, постоји много опција.

Коментар

бЈарослав Кабаков, директор стратегије, Инвестициона компанија Финам:/б– Стабилност предузећа у великој мери зависи не од нивоа дуга, већ од стопе раста прихода и добити. Постоји огроман број предузећа са ултра-тешким левериџом који показују раст прихода од 30 до 70 одсто годишње без профита, а зајмодавци и инвеститори немају питања о одрживости таквог посла. Главни проблем предузетника је недостатак солвентне тражње, због чега је могуће отплатити дугове у будућности.

бУ међувремену/б

bbabo.Net