Бивши израелски државни тужилац Авицхаи Манделблит био је на удару великих критика током већег дела свог мандата. Неки би могли тврдити да је морао учинити нешто исправно да би се суочио са неодобравањем свих политичких табора, великог дела медија и других сегмената друштва. Али желео бих да додам још један слој критике јер он барем привремено напушта јавну сцену — а тиче се Манделблитовог одобравања и легитимизације кршења закона, што није нешто што очекујемо од једне од највиших личности задужених за поштовање закона земље.

Према израелској организацији Пеаце Нов, тренутно постоји 140 испостава на Западној обали, поред 132 насеља које је одобрила израелска влада. Из перспективе међународног права, не постоји разлика између ова два типа заједнице. Члан 49. Четврте Женевске конвенције каже: „Окупациона сила неће депортовати или преместити делове сопственог цивилног становништва на територију коју заузима. Поред тога, међународно право такође забрањује конфискацију приватне имовине. То чини читав пројекат насељавања, са око 600.000 израелских становника, незаконитим.

Међутим, када је реч о Палестинцима, израелски закон у потпуности игнорише међународно право и има своје дефиниције у погледу правног статуса земаља које је окупирао у рату 1967. Источни Јерусалим је, на пример, анектиран и стога се израелски закон примењује на њега, иако њени палестински становници не уживају иста права као њихови јеврејски суседи. Слично, израелски закон је примењен на оне делове Голанске висоравни који су одузети од Сирије и окупирани.

Што се тиче Западне обале, 132 насеља у којима живи велика већина јеврејских досељеника Израел сматра легалним јер их је одобрила влада, док се испоставе, које су обично мале по броју становника, сматрају нелегалним чак и од израелских власти. Они који тамо живе представљају најекстремније и најопасније фракције покрета досељеника. Они третирају територију као да је то Дивља Западна обала, где су они шерифи. Већина ових испостава садржи импровизоване структуре које имају за циљ стварање обележја на земљи која би израелским властима било тешко, ако не и немогуће, да демонтирају под било којим околностима.

Евијатар обухвата велики део дебате око насеља, посебно питање испостава. Реч је о малом сегменту израелског друштва који је добио слободу да делује ван правних норми. Реч је о политичкој агенди која је отета да би се уништила не само могућност мира заснованог на решењу две државе, већ и свака врста мирне коегзистенције два народа. Реч је о потпуном презиру палестинског становништва и њихових права. Ради се о недостатку било каквог ауторитета израелске владе над екстремним и насилним елементима у покрету досељеника. Реч је о потпуном непоштовању међународног права и конструктивном чланству у међународној заједници. А ради се о недостатку било какве стратешке визије за односе са Палестинцима и последично за будућност Израела као демократске државе.У овом тренутку у историји израелско-палестинског сукоба, дозвољавање одметницима Евијатара да се врате на место свог првобитног злочина — на жалост, уз благослов израелске владе — такође је одраз слабости садашње владе када је у питању бавећи се Палестинцима. Још у мају прошле године, група досељеника нелегално је поставила нову испоставу Евијатар, у близини палестинског села Беита, само месец дана пре формирања нове владе. Министар одбране Бени Гантц је тада са њима преговарао о компромису, који је укључивао привремену евакуацију тог локалитета у замену за тим да се тамо стационира тим Израелских одбрамбених снага да чува структуре које су створили док се не потврди статус земље. Овај договор је потпуно игнорисао палестинске фармере из оближње Беите, чији су приступ земљи где узгајају маслине сада блокирали израелски војници. Током протеста становника Беите против ове неправде, снаге безбедности су одговориле убивши њих девет и ранивши десетине других. Ако се одлука бившег државног тужиоца спроведе, уништавање средстава за живот ових палестинских фармера ће постати трајно.

ибОво питање наглашава недостатак било каквог ауторитета израелске владе над екстремним и насилним елементима у покрету досељеника./б

/иМинистар иностраних послова Јаир Лапид с правом је упозорио да ће овај такозвани компромис између досељеника и владе негативно утицати на односе Израела са међународном заједницом, посебно на његове везе са САД, тврдећи да је на то већ био упозорен од стране високи амерички званичник. Међутим, управо сам чин преговарања са преступницима о томе како да легализују свој злочин уз помоћ државе чини владу саучесником у њиховим криминалним активностима. А ово ће без сумње подстаћи подизање даљих испостава где год група досељеника одлучи да би то највише реметило и наштетило односима са Палестинцима.

Грађани Израела који поштују закон морају се запитати зашто не могу да следе исти образац понашања нигде у самом Израелу, пошто је закон данас веома мало значио, сведен на пуку сугестију, истовремено нарушавајући положај земље широм свет. Време је да израелска влада ухвати у коштац са ситуацијом и заустави хулигане из испоставе да диктирају њену политику, док увлачи земљу са собом у несвету комбинацију неморалног, увредљивог третмана Палестинаца и конфронтације са светом .

и/и

bbabo.Net