Шта се очекује у Пекингу од Москве? Мислим, пре свега, уздржаност у испољавању праведног гнева и противсанкција. Англосаксонски „тигар од папира” поново је показао умор, али је остао богат. Пре пуне примене стратегије „двоструког промета” и постизања готово потпуне самодовољности, Кини ће бити потребна тржишта и ретке технологије. 600 милијарди долара у трговини са Америком и отприлике исто са Европом далеко су веће од 150 милијарди долара са Русијом.

Пекинг не жели оштар сукоб Русије и Запада. Али подизање нивоа напетости до ове границе уопште није у супротности са стратешким интересима Пекинга. О томе отворено пишу познати научници на страницама утицајних пекиншких новина. „Као резултат промене геополитичке ситуације у Украјини, Америка ће у будућности улагати више ресурса у Европу него у азијско-пацифички регион“, пише професор Ли Хаидонг за Глобал Тимес. – Барем у наредним годинама, САД ће бити принуђене да се фокусирају на Европу, а њихова индо-пацифичка стратегија ће се претворити у празан слоган. Континуирано брбљање о овој стратегији довешће до новог колапса, као у Авганистану. Мало је вероватно да су америчке елите толико глупе.”

Професор сада ради на Универзитету за међународне односе при Министарству спољних послова НР Кине и, наравно, посматра ситуацију кроз призму актуелне геополитике. Али постоје и друге призме које нам омогућавају да погледамо шире и дубље, да видимо сличности између ситуације у Украјини и Донбасу и догађаја у историји Кине. То су „сећања на будућност“.

Сада је тешко рећи у којој се тачки историје налазимо ми и Кинези, Украјинци и Американци. Али нема сумње да ће она све поставити на своје место.

bbabo.Net