Према Сциентифиц Америцан-у, Земља се ротира брзином од око 1.000 миља на сат. Он кружи око тог сунца брзином од око 67.000 миља на сат. Креће се око центра наше галаксије брзином од око 490.000 миља на сат. Па, како то да не осећамо ово? Наше непосредне перцепције то не дозвољавају јер се ми, и све на земљи, крећемо истом брзином.
Не тако давно, многи од најбољих светских научника мислили су да се планете окрећу око Земље, а да смо ми центар универзума. Научне анализе и нека тешка размишљања људи попут Галилеја и Коперника и многих других током година донели су иновативне идеје о Земљи и нашем месту у Сунчевом систему у различите погледе.
Не бисмо отишли на Месец или послали сателите и масивне телескопе милионима миља далеко без ових идеја које су нас натерале да размишљамо другачије. Не бисмо имали ровер на Марсу. Наше незнање о тим областима изван наше мале плаве планете може бити много горе од онога што јесте. Наше способности да се крећемо по звездама и планетама биле би хендикепиране. Наши комуникациони системи би били много мањи од онога што јесу.
Током последњих векова, посебно последњих деценија, проналасци, иновације, побољшања у здрављу, медицини и нашој способности да се боримо против болести направили су невероватна побољшања. Развој наших енергетских система, индустрије, образовања и још много тога довели су милијарде из сиромаштва. Не морамо да идемо далеко да бисмо видели када је БДП по глави становника света показао да су скоро сви били сиромашни, живели кратко, поседовали изузетно мало и једва су били смештени и храњени. Такви проблеми заиста постоје, али не као у прошлости.
Људски ум, научно размишљање и многа улагања и други напори да се ствари побољшају променили су животе просечног човека на већини места. Неко из 1100, 1500, 1700, па и 1900. једва би препознао овај свет.
Неки од ових напретка су били грешком, као што је Александар Флеминг који је случајно пронашао петријеву посуду која је имала калуп за развој пеницилина. Неке су открили проницљиви посматрачи, попут енглеског доктора Едварда Џенера који је видео да млекарице које су добиле кравље богиње не добијају мале богиње. Један од есенцијалних лекова за лечење холестерола откривен је проучавањем буђи пиринча. Калуп од пиринча, ко би помислио? Јапански биохемичар Акира Ендо јесте.
ибЗаштитите оне који имају другачије идеје од малтретирања и презира. Ти млади људи можда једноставно промене свет./б
Постоји много хиљада изума о којима би се могло расправљати. Међутим, једно је јасно. Још увек имамо много проблема у свету. Још увек има много места опустошених болешћу и људима који живе и умиру са прљавом водом. Постоји много места где вакцине нису доступне.
Више деце умире од небезбедне воде него од сукоба, према УН. Људи и даље умиру од глади. Сиромаштво је најгоре и најефикасније оружје за масовно уништење. Свет зна за лекове, или може да делује на њих.
У прошлости смо решили толико медицинских, енергетских, транспортних, расхладних, грејних, прехрамбених и других питања. Наука и научно размишљање били су главни део свих тих покрета напред за човечанство. „Незнање никада ништа није решило. Предрасуде никада ништа нису решиле.” Сарадња са многим људима из различитих средина и искустава помогла је унапређењу науке, медицине, права, економије и многих других области.
Морамо да гледамо даље од онога што имамо и знамо сада и шта би будућност могла да донесе. Вође? Заштитите оне који имају другачије идеје од малтретирања и презира. Ти млади људи можда једноставно промене свет.
bbabo.Net