иАнти-избегличке владе у Пољској и Мађарској имају сасвим другачији тон након што је руска инвазија приморала десетине хиљада људи да побегну./и

Земље широм источне Европе најавиле су планове да угосте стотине хиљада људи који беже од руске инвазије на Украјину.

Десетине хиљада Украјинаца појавило се на граничним прелазима земље са Пољском, Румунијом и Молдавијом. Многе од ових земаља, које су последњих година заузеле тврд став према избеглицама које пристижу из земаља попут Сирије и Авганистана, заузеле су сасвим другачији тон у обећању да ће угостити и подржати своје суседе Украјине.

Више хуманитарних агенција издало је саопштења у којима изражавају своју посвећеност расељеним Украјинцима тражећи од земаља да своје границе задрже отворене за избеглице које траже склониште.

„УНХЦР такође ради са владама у суседним земљама, позивајући их да држе границе отворене за оне који траже сигурност и заштиту. Спремни смо да подржимо напоре свих да се одговори на сваку ситуацију присилног расељавања“, рекао је високи комесар УН за избеглице Филипо Гранди.

Гранди је у суботу на Твитеру рекао да је 150.000 Украјинаца сада побегло од борби у својој земљи.

Председница Молдавије Маја Санду рекла је да су границе њене земље отворене за грађане Украјине и да ће то помоћи онима који пристижу у својим „хуманитарним потребама“.

Пољска, која је последњих година заузела чврст став против миграција, најавила је спремност да узме „колико год их буде на нашим границама“.

Мађарска, која је последњих година заузела сличан непријатељски став према избеглицама које стижу из земаља попут Сирије, обећала је да ће остати отворена за оне који беже из Украјине.

„Спремни смо да се бринемо о њима и моћи ћемо да одговоримо на изазов брзо и ефикасно“, рекао је мађарски премијер Виктор Орбан, који је раније мигранте који стижу у Европу описао као „отров“.

„Само толико места“

Ханне Беиренс, директорка Европског института за миграциону политику, рекла је да постоје разлози за различите ставове неких земаља које су последњих година биле изразито непријатељске према избеглицама.

„Прво, ово је позиционирање држава ЕУ у оквиру одређеног геополитичког сукоба. У том смислу се уклапа у шири наратив о неодобравању руских акција и врсти солидарности у различитим димензијама са Украјином, владом и становништвом са онима који би могли бити расељени због сукоба“, рекла је она.

„Постоји само толико места на која људи који су расељени због сукоба са Русијом могу да оду, а нека су се већ преселила у Молдавију. Други када пређу границу одмах слете на територију ЕУ, тако да немају где да оду, тако да се такав принцип тражења заштите у сигурном уточишту у првој земљи коју пређете савршено уклапају овде.

Пољска – која се суочила са жестоким критикама група за људска права због свог третмана према тражиоцима азила које су белоруске власти гурнуле на белоруску границу, укључујући легализацију одбијања прошлог новембра – заузела је сасвим другачији став према изгледима великог доласка украјинских избеглице.

У земљи је већ успостављено више прихватних центара.

Грчка, која је последњих година улазна тачка за стотине хиљада људи који беже од рата и немира из Сирије и Авганистана, такође је обећала подршку грађанима Украјине и онима који стижу у суседне Украјине.

Раније ове недеље, било је сугестија да ће се обавезати да ће прихватити украјинске избеглице, али саопштење објављено у петак није то урадило, нудећи уместо тога техничку и хуманитарну помоћ суседним земљама Украјине.

„Земље ЕУ, укључујући Грчку, које се упуштају у заштиту украјинских избеглица показује оно на шта смо дуго тражили: сигуран приступ ЕУ за избеглице је неопходан и изводљив. А правични и хумани системи азила су нам свима од користи.”

То што је Грчка навела Украјину као „сигурну земљу порекла“ пре само неколико недеља у супротности је са самим тим принципима“, рекао је Минос Музуракис, правни службеник у Рефугее Суппорт Аегеан.

Грчка се последњих година суочила са жестоким критикама због веома документованог одбијања тражилаца азила са њених копнених и морских граница.

Различити одговори

Димитрис Цхоулис, адвокат који ради са избеглицама на грчком острву Самос, једној од главних тачака доласка избеглица у 2015-16, приметио је различите одговоре многих земаља ЕУ на могућност расељавање украјинских избеглица у Европи великих размера.

Беиренс је рекао да постоји више различитих разлога за овај различит одговор међу неким земљама.

„Био би то тест времена да се види колико ће их бити расељено из Украјине и какав би био одговор ЕУ… Тешко је проценити колико ће дуго трајати сукоб, да ли ће бити и даље напада на више региона Украјине , што би само по себи покренуло покрете избеглица у Европу“, рекао је Бејренс.

„Најнижа предвиђања у смислу инвазије на Русију у пуном обиму говоре о милион расељених лица, али има и других који говоре о до три милиона или више“, рекла је она.

„Одговор може бити сасвим другачији управо због дугогодишње традиције држављана Украјине који долазе у ЕУ да тамо раде и студирају.

bbabo.Net