БЕРЛИН – Руски председник Владимир Путин ненамерно је постигао оно за шта су се западни савезници дуго борили: натерао Немачку да ојача своју улогу велике глобалне силе са одлучном спољном политиком коју подржава снажна војска упркос њеној кривици за рат.

Њемачки канцелар Олаф Шолц најавио је у недјељу драматично повећање војних издатака с обзиром на руску инвазију на Украјину, у ономе што се најављује као историјски говор који означава промјену парадигме у њемачкој вањској и одбрамбеној политици.

Шолц је рекао да ће Немачка од сада улагати више од 2% економске производње у одбрану са око 1,5% тренутно, након година отпора молбама савезника из НАТО-а да то учини, и успоставити 100 милијарди евра (112 милијарди долара) фонд за поновно опремање војске.

Такође је изнео планове за смањење зависности Немачке од Русије за половину њених потреба за гасом, подстичући наду да би Берлин могао више да размотри геостратешке проблеме у свим својим трговинским односима.

„Путинов рат“ је означио прекид у немачкој спољној политици, рекао је он, додајући „захтев је што је могуће више дипломатије без наивности“.

„Овај историјски говор означава велику промену у немачкој спољној политици“, рекао је Торстен Бенер из Глобалног института за јавну политику (ГППи). „То је полазна тачка за даље фундаментално преиспитивање као део немачке стратегије националне безбедности која ће такође морати да укључи изазове које представља Кина у тандему са Русијом.

Немачка се деценијама суочава са критикама јер није играла улогу на светској сцени сразмерну њеној величини као највећа европска економија и занемарујући геостратешке проблеме у потрази за економским могућностима.

Тај став је био под интензивним испитивањем током украјинске кризе, што је навело неке коментаторе, посебно у највећем безбедносном савезнику Сједињених Држава, да Немачку назову слабом кариком у западном војном савезу НАТО-а.

Узастопне немачке владе подржале су изградњу балтичког гасовода Северни ток 2 за пумпање гаса из Русије директно у Немачку упркос забринутости западних савезника да ће то угрозити безбедност традиционалне транзитне земље Украјине.

Берлин се такође прошле недеље одупирао позивима да се Русија искључи из глобалног платног система СВИФТ као део западног пакета санкција, рекавши да ће се тада мучити да плати руски гас.

У преокрету од 180 степени, Шолц је прошлог уторка суспендовао Северни ток 2, а у суботу је пристао да искључи Русију из СВИФТ-а и рекао да ће Немачка повећати своје резерве угља и гаса и брзо испунити дуго застоје планове за изградњу ЛНГ терминала.

Већина промена у политици уследила је након што је у петак „постало очигледније шта је Путин урадио и да морамо да напустимо старе начине“, рекао је високопозиционирани извор из немачке владе за Ројтерс.

„Субота је такође била тренутак када смо ми и други у Европској унији схватили да морамо нешто да урадимо на СВИФТ-у јер је он постао такав симбол“, рекао је извор.

Позив за буђење

Немачка војска је дуго молила за додатну опрему, а начелник војске је у четвртак на ЛинкедИн-у изразио своју фрустрацију због дуготрајног занемаривања војне спремности, неколико сати након што је Русија напала Украјину.

Немачке снаге су драстично смањене након завршетка Хладног рата — број борбених тенкова је смањен са више од 3.500 у 1980-им на 225 у 2015.

Касније су снаге обучаване углавном за мисије као што је у Авганистану где је противник био лоше опремљен, а не оружане снаге са најсавременијим наоружањем.

Нова немачка трочлана коалициона влада обећала је када је преузела дужност у децембру да ће водити спољну политику засновану на вредностима, одражавајући растућу забринутост због пораста ауторитарности широм света и претње које представљају стратешки ривали попут Кине.

Међутим, коалиција — која укључује Зелене, настале из пацифистичког покрета 1960-их, и фискално настројене Слободне демократе — није се обавезала на повећање издатака за одбрану како би подржала упорнију спољну политику.

Такође се нашла на удару критика последњих недеља због одбијања да испоручи оружје Украјини с обзиром на немачки табу извоза оружја у зоне сукоба.

Све се то променило овог викенда.

Шолц је у суботу рекао да ће Немачка испоручити Украјини 1.000 комада противтенковског оружја и 500 ракета земља-ваздух Стингер из својих војних залиха.

У недељу је најавио нови фонд од 100 милијарди евра — вредан двоструко више од прошлогодишњег буџета за одбрану — за модернизацију војске, укључујући куповину наоружаних дронова и нових борбених авиона.

„Јасно је да морамо знатно више да улажемо у безбедност наше земље како бисмо заштитили нашу слободу и нашу демократију“, рекао је он на хитној седници доњег дома Бундестага.

„Потребни су нам авиони који лете, бродови који плове и војници који су оптимално опремљени за своје мисије.

Тајсон Баркер, шеф одељења за технологију и глобалне послове у Немачком савету за спољне односе, рекао је: „Немачка је управо постала нормална сила.

bbabo.Net