Bbabo NET

Вести

Са ратом у Украјини, геополитичка мапа Европе се поново креће

Руска инвазија на суседну Украјину и хуманитарна трагедија коју је изазвала у протекле две недеље изазвали су западне повике срдачне подршке и изазвали позиве на фундаментално преиспитивање начина на који би геополитичка мапа Европе требало да буде поново нацртана у будућности.

Учврстити то у стварности 2022. је далеко теже него што се на први поглед чини. Гурање Украјине, друге по величини земље у Европи, у потпуности у западно крило против воље Москве представља огромне проблеме.

А лидери Европске уније ће се заједно са њима супротставити током дводневног самита у Версају, недалеко од Париза, који почиње у четвртак – наметнути су на процену украјинског председника Володимира Зеленског када је прошле недеље невероватно потписао званични захтев за чланство у ЕУ.

„Европска унија ће бити много јача са нама. Тако да је то сигурно“, рекао је Зеленски у емотивном преносу уживо Европском парламенту у уторак.

Нагомилавајући притисак, рекао је: "Докажите да сте са нама. Докажите да нас нећете пустити. Докажите да сте заиста Европљани."

Што је додатно отежавало проблем ЕУ, Молдавија и Грузија, две мање нације које се такође плаше експанзивног домета Русије, у року од неколико дана кренуле су у акцију и такође затражиле чланство.

Насиље руске инвазије такође је уплашило историјски неутралне земље попут Шведске и Финске, које сада виде пораст подршке за улазак у НАТО, а у случају Хелсинкија се ослобађају од руског утицаја који је био толико јак да је постао политички надимак — „финландизација“.

За неколико дана, конвенционално знање о томе ко где припада на геополитичкој мапи континента је јако пољуљано.

Упркос узбуђењу прилика, напредак би могао бити спор.

Многе нације страхују да би проширење блока и преобликовање традиционалних сфера утицаја довели континент на ивицу пуноправног рата. А нема бољег примера од тежњи Украјине да се придружи ЕУ од 27 земаља које би могле да нагну равнотежу блокова у Европи.

„Нема сумње да ови храбри људи који својим животима бране наше вредности припадају европској породици“, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, пажљиво бирајући речи и избегавајући отворено обећање о чланству.

Чак и ако је подршка Украјини огромна међу државама чланицама ЕУ, одобравање чланства је све само не аутоматско. Лидери осам источних држава чланица званично су рекли да Украјина „заслужује да добије тренутну перспективу за приступање ЕУ“.

Али други се крећу од опрезних до скептичних, а холандски премијер Марк Руте је рекао да је „свака земља у Европи слободна да то затражи“, и одмах навео огромне бирократске препреке које предстоје.

„То је изузетно осетљиво. Нису све државе чланице на истој страни“, рекао је високи званичник ЕУ под условом анонимности јер није био овлашћен да јавно говори о политичким дискусијама које се дешавају иза кулиса.

У Версају би брзо могло доћи до политичких сукоба.

„Дискусија о приступању Украјине ЕУ би такође лако могла да постане презагрејана, пружајући евроскептицима савршену прилику да шире страх међу бирачима“, рекао је Павел Зерка из истраживачког центра Европског савета за спољне односе.

Неколико нација указује да није добро давати Украјини тренутну наду било каквом исхитреном одлуком донетом у жару битке. Позива на брзи корак како би се омогућило сукобљавање чланства са институционалним и политичким примедбама и неким здравим разумом.

Да би Европска комисија само проценила да ли би нека нација могла да буде кандидат за почетак преговора о чланству, често је потребно од годину до 18 месеци.

И да се призна, потенцијални придошлице би такође морале да апсорбују све прописе ЕУ, од принципа владавине права до стандарда трговине и ђубрива — око 80.000 страница правила. Током протеклих година, ЕУ је често истицала да украјинским антикорупцијским мерама и даље недостају зуби.

И као врхунац, сваком кандидату је потребно једногласно одобрење садашњих чланица, често дозвољавајући једној нацији да одлучује о судбини читавог процеса.

„Очигледно је да ће улазак Финске и Шведске у НАТО, који је пре свега војна организација, повући озбиљне војно-политичке последице, које би захтевале узвратне кораке Руске Федерације“, рекла је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Али, некако, та нордијска неутралност можда већ измиче.

„Шведска и Финска су ефективно окончале своју неутралност слањем војне помоћи Украјини (смртоносна помоћ у случају Шведске)“, рекао је Ед Арнолд из Роиал Унитед Сервицес Института.

Са ратом у Украјини, геополитичка мапа Европе се поново креће