Многе владе, медији и организације широм света описују Украјинце који беже од руске инвазије као избеглице, али јапанска влада користи израз „хинанмин“, што се ближе преводи као „људи који су евакуисани“.
То је зато што се, из перспективе владе, Украјинци не уклапају у дефиницију изнету у Конвенцији о избеглицама.
Токио даје статус избеглице онима који испуњавају сваки од критеријума уговора, који описује избеглице као особе које су:
Не могу или не желе да се врате у своју земљу порекла због основаног страха од прогона због расе, вере, националности, припадности одређеној друштвеној групи или политичког мишљења.
Изван земље њихове националности
Неспособни или, због таквог страха, неспремни да искористе заштиту своје земље
Званичници Агенције за имиграциону службу рекли су на недавним парламентарним седницама да Украјинцима који беже у Јапан можда неће бити одобрен статус избеглице на основу те дефиниције. Дакле, шта Јапан чини да прихвати Украјинце који беже од рата?
У складу са тим, Министарство спољних послова налаже јапанским амбасадама и конзулатима у иностранству да издају краткорочне визе од 90 дана Украјинцима који су побегли од рата.
По доласку, њихове визе могу бити пребачене у статус дугорочног боравка, са периодом боравка од три месеца до пет година. Тај статус омогућава носиоцима да раде у Јапану, рекао је Такуји Нишијама, заменик комесара Агенције за имиграционе услуге, током седнице парламента у уторак.
Када им се одобри статус боравка на три месеца или дуже, ова лица ће имати право на боравишну карту, што ће им заузврат омогућити да буду регистровани у општинама у којима бораве.
„Добијање боравишне карте и регистрација у општинама су кључни, јер им омогућавају да примају све врсте јавних бенефиција, од националног програма здравствене заштите до месечних бенефиција за децу и других програма социјалне заштите“, рекла је Аиако Ниијима, званичник у Јапану Удружење за избеглице (ЈАР), непрофитна организација у Токију.
Ако желе да поднесу захтев за статус избеглице, влада ће их прегледати од случаја до случаја. Избеглички статус у основи даје људима исту заштиту и бенефиције као и јапанско држављанство. За разлику од оних са средњорочним или дугорочним резиденцијалним статусом, они са статусом избеглице могу добити „избегличку путну исправу“ сличну пасошу који им омогућава да путују у друге земље и врате се у Јапан. Ово је од користи за избеглице чији је пасош истекао и не може се обновити.
За оне који беже из Украјине, могућност да буду депортовани у будућности би представљала велику забринутост. Али према Агенцији за имиграциону службу, они неће бити депортовани све док имају важећи резиденцијални статус.
Законодавци су предложили да Јапан створи посебан систем за Украјинце — ван тренутног статуса избеглица — сличан оном успостављеном касних 1970-их, према којем је Јапан прихватао избеглице из Вијетнама, Камбоџе и Лаоса након завршетка рата у Вијетнаму 1975. Између 1978. 2005, Јапан је прихватио око 11.000 избеглица из три земље, према Министарству спољних послова.
Такође постоји оквир који дозвољава влади да прихвати до 60 људи сваке године који побегну у трећу земљу и преселе се у Јапан. Такви појединци имају право да похађају бесплатне часове јапанског језика и могу добити помоћ у проналажењу посла, заједно са разним другим облицима подршке од владе. Тренутно, међутим, Јапан прихвата само људе из азијских земаља у оквиру програма, као што су Рохиња који су побегли из Мјанмара у Тајланд и Малезију.
„Чак и ако (руска инвазија на Украјину) буде решена, мало је вероватно да ће они ускоро моћи да се врате у своје земље“, рекао је Ниијима из ЈАР-а. „Од суштинског је значаја да (влада) понуди свеобухватну подршку како би им се омогућило да се населе у Јапану.
bbabo.Net