Европа је забележила највећи раст увоза оружја у свету у последњих пет година, што је тренд који ће се убрзати након недавних обавеза поновног наоружавања усред претње коју представља Русија, рекли су истраживачи у понедељак.
Док је извоз оружја на глобалном нивоу опао за 4,6 одсто у периоду 2017-2021 у поређењу са претходних пет година, Европа је забележила пораст од 19 одсто, према студији коју је објавио Стокхолмски међународни институт за истраживање мира (СИПРИ). „Европа је нова жаришта“, рекао је Сиемон Веземан, коаутор годишњег извештаја више од три деценије. „Повећаћемо нашу војну потрошњу не само за мало, већ за много.
Потребно нам је ново оружје и доста тога ће доћи из увоза“, рекао је виши истраживач, додајући да ће већина вероватно доћи из других европских земаља и САД.
Немачка је посебно већ најавила планове за повећање своје војне потрошње, као и Данска и Шведска.
Очекује се да ће европске земље заплашене инвазијом Русије на Украјину ојачати своју војску борбеним авионима, попут америчког Ф-35, пројектилима, артиљеријом и другим тешким наоружањем. „Већина ових ствари захтева мало времена.
Морате проћи кроз процес, морате одлучити, морате наручити, морате произвести.
То обично траје најмање неколико година“, рекао је Веземан.
Удео Европе у глобалној трговини оружјем је већ порастао са 10 на 13 одсто у последњих пет година, а овај удео ће се „знатно повећати“, каже Веземан.
Непрозирна природа многих уговора и донација оружја без плаћања отежава пружање тачне бројке за светску трговину оружјем, али стручњаци процењују промет на близу 100 милијарди америчких долара годишње.
Према СИПРИ-ју, Азија и Океанија су остале главни увозни регион у последњих пет година, дом за 43 одсто промета оружја и шест највећих светских увозника: Индија, Аустралија, Кина, Јужна Кореја, Пакистан и Јапан.
Док је увоз оружја у најмногољуднији регион на свету опао за око пет одсто у последњих пет година, источна Азија и Океанија су посебно забележиле снажан раст, са 20, односно 59 одсто. „Напетости између Кине и многих држава у Азији и Океанији главни су покретач увоза оружја у региону“, наводе аутори извештаја у саопштењу.
На Блиском истоку, другом највећем тржишту, на које отпада 32 процента глобалног увоза оружја, повећање је износило три процента, углавном због инвестиција у Катару усред тензија са његовим суседима из Залива. „Тренутне цене нафте значе да ће имати велики приход и то се обично претвара у велике наруџбине оружја“, приметио је Веземан.
У међувремену, у Америци и Африци њихов увоз је нагло опао, за 36, односно 34 одсто, што чини по око шест одсто глобалног увоза оружја.
У погледу појединачних земаља, Индија и Саудијска Арабија деле прво место као највећи увозници, сваки са 11 одсто, испред Египта (5,7 одсто), Аустралије (5,4 одсто) и Кине (4,8 одсто). „Повучене су линије“: Пакистан и Индија гледају на савезнике док се трка у наоружању назире Када су у питању земље извознице, САД воде у групи са 39 одсто.
Русија је и даље на другом месту, иако је њен удео пао на 19 одсто у последњих пет година, углавном због пада увоза Кине, која је сада скоро потпуно независна од руског оружја.
Изолација Русије усред санкција због рата у Украјини вероватно ће још више оптерећивати њену индустрију наоружања у будућности. „Сигурно ће бити штапа са америчке стране.
То се дешава већ неколико година, да ако купујете оружје од Русије, вероватно ћемо вас санкционисати на различите начине“, рекао је Веземан, наводећи тензије које су настале након куповине руских одбрамбених ракетних система С-400 од Турске. „Мислим да ће притисак бити огроман на земље попут Алжира или Египта које су значајни увозници руског оружја. Француска је трећи највећи извозник са 11 одсто, док су Кина и Немачка задржале четврто и пето место са 4,6 и 4,5 одсто.
bbabo.Net