иКинеско министарство спољних послова је прво објавило читање видео-разговора, осуђујући „сукоб и конфронтацију“ као „нису у ничијем интересу“, без приписивања икакве кривице Русији /и

иУочи позива, секретар за штампу Беле куће Џен Псаки рекла је да ће Бајден испитивати Сија о „реторичкој подршци“ Пекинга Путину/и

ВАШИНГТОН: Кључне фигуре за рат на пола света, председник Џо Бајден и кинески Си Ђинпинг разговарали су у петак скоро два сата док је Бела кућа покушавала да одврати Пекинг од пружања војне или економске помоћи за руску инвазију на Украјину.

Кинеско министарство спољних послова је прво објавило читање видео-разговора, осуђујући „сукоб и конфронтацију“ као „нису у ничијем интересу“, не приписавши икакву кривицу Русији.

Пре позива, секретар за штампу Беле куће Џен Псаки рекла је да ће Бајден испитивати Сија о „реторичкој подршци” Пекинга Путину и „одсуству осуде” руске инвазије.

Портпарол министарства спољних послова Чуњин Хуа је узвратио, назвавши сугестије Бајденове администрације да Кина ризикује да падне на погрешну страну историје у сукобу „препотентним“.

Планирање позива је било у току од када су Бајден и Си одржали виртуелни самит у новембру, али се очекивало да ће разлике између Вашингтона и Пекинга око гоњења руског председника Владимира Путина за његов тронедељни рат против Украјине бити у средишту позив.

Кина је у петак такође настојала да истакне своје позиве на преговоре и донације хуманитарне помоћи, истовремено оптужујући САД да провоцирају Русију и подстичу сукоб испоруком оружја Украјини.

У покушају да покаже међународну подршку ставу Кине, државни емитер ЦЦТВ рекао је да је Си разговарао о Украјини у телефонским разговорима са јужноафричким председником Сирилом Рамафозом и камбоџанским премијером Хуном Сеном, додајући да су ставови лидера „изузетно блиски“.

Односи између САД и Кине, који су дуго били напети, постали су још напетији од почетка Бајденовог председавања. Бајден је више пута критиковао Кину због војних провокација против Тајвана, кршења људских права етничких мањина и напора да се угуши продемократски заговорници у Хонг Конгу.

Али однос је можда достигао нови минимум са руском инвазијом.

У данима након што је Путин распоредио руске снаге у Украјини, Сијева влада је покушала да се дистанцира од руске офанзиве, али је избегавала да критикује Москву. У другим тренуцима, акције Пекинга су биле провокативне и укључивале су појачавање непроверених руских тврдњи да је Украјина уз подршку САД водила лабораторије за хемијско и биолошко оружје.

Државни секретар Ентони Блинкен је у четвртак поновио да је Бајденова администрација и даље забринута да Кина разматра да обезбеди војну опрему Русији. Рекао је да ће Бајден јасно ставити до знања Сију да ће Кина сносити одговорност за све акције које предузме да подржи руску агресију и да нећемо оклевати да наметнемо трошкове.

Бела кућа каже да Кина шаље помешане поруке о својој подршци Русији. Било је почетних знакова да се кинеске државне банке повлаче од финансирања руских активности, рекао је високи званичник Бајденове администрације који је инсистирао на анонимности да би разговарао о интерним анализама. Али било је и јавних коментара кинеских званичника који су изразили подршку Русији као стратешком партнеру.

Саветник Беле куће за националну безбедност Џејк Саливан и виши кинески саветник за спољну политику Јанг Јиечи састали су се у Риму раније ове недеље ради интензивног, седмочасовног разговора о руској инвазији и другим питањима.

Саливан је такође рекао да је администрација утврдила да је Кина знала да Путин „нешто планира“ пре инвазије на Украјину, али кинеска влада „можда није разумела у потпуности“ шта је Путин имао на уму.

Си и Путин састали су се почетком фебруара, недељама пре инвазије, са руским лидером који је отпутовао у Пекинг на почетак Зимских олимпијских игара. Током Путинове посете, двојица лидера су објавила изјаву од 5.000 речи у којој су прогласили неограничено „пријатељство“.

Иако се сматра да је на страни Русије, Кина је такође дошла до Украјине, а њен амбасадор у тој земљи је у понедељак рекао: „Кина је пријатељска земља за украјински народ. Као амбасадор, могу одговорно да кажем да ће Кина заувек бити добра сила за Украјину, како економски тако и политички.

„Видели смо колико је велико јединство украјинског народа, а то значи и његову снагу“, рекао је Фан Сјанронг регионалним властима у западном граду Лавову, где се преселила кинеска амбасада, пренела је украјинска државна новинска служба Укринформ.

Подсећајући на претњу Кине да силом затражи своје право на Тајван, кинески носач авиона Шандонг је у петак пловио кроз Тајвански мореуз, само неколико сати пре позива Бајден-Сија, саопштило је тајванско министарство одбране.

Сваки сукоб око самоуправне острвске демократије укључује САД, које су законски обавезне да осигурају да Тајван може да се брани и третира претње острву као ствари од „озбиљне забринутости“.

„Обавештајни, надзорни и извиђачки системи националне војске у потпуности су у поседу кретања кинеских бродова у мору и авиона у ваздушном простору око Тајванског мореуза ради заштите националне безбедности“, наводи се у саопштењу министарства.

Портпарол кинеског министарства спољних послова Џао Лиђијан рекао је да нема детаља о проласку брода кроз мореуз, али је додао да „верујем да носач има свој рутински распоред обуке и да га не треба повезивати са комуникацијом између кинеских и америчких лидера“.

bbabo.Net