Њен ванбрачни супруг Џери (није његово право име) ради као ноћни чувар у јавној школи у Пангасинану, али га локална власт плаћа „само када има вишка средстава из општинског буџета“.
Месецима када је већина Лузона била у изолацији, Џери није примао плату јер је школа у којој је радио била затворена, што је приморало Розалин да унапреди делове своје будуће плате које је послала свом партнеру који се брине о њихово троје деце – која сада има 10 година до 14.
Розалин је рекла да је пре неколико дана Џери назвао да јој каже да позајми 12.000 П12.000 од свог послодавца јер њихова деца још увек немају школске униформе, књиге и друге потрепштине.
Уследила је свађа, присећа се Розалин, рекавши да је већ уморна од позајмљивања новца и окривила Џерија што не може да састави крај с крајем са готовином коју шаље сваког месеца.
„Али дубоко у себи, знам да говори истину. Цена свега је порасла. И пошто је изгубио посао током пандемије, Џери остаје код куће да се брине о деци. Знам да се стиди. Али моје позајмице су сада на 40.000 П. И никад не могу да пошаљем довољно кући“, рекла је Розалин, а глас јој се ломио.
Розалин и њена породица су међу 2,3 милиона Филипинаца који су се придружили редовима сиромашних због дуготрајне пандемије ЦОВИД-19.
Незапосленост
Праг сиромаштва је минимални приход потребан за задовољавање основних прехрамбених и непрехрамбених потреба, као што су одећа, гориво, светло и вода, становање, транспорт и комуникације, као и трошкови здравља и образовања.
„Ефекти пандемије ЦОВИД-19, укључујући губитак прихода и запослења, довели су до пораста стопе сиромаштва. Ограничења мобилности и ниска способност зараде сиромашних домаћинстава због ограниченог приступа редовним и продуктивним пословима отежали су животе Филипинаца“, рекао је секретар за социоекономско планирање Арсенио Балисацан, који је на челу државне агенције за планирање Националне економске и развојне управе (Неда).
„Знамо да је пред нама тежак пут, али смо већ спремни да се суочимо са овим изазовима. Наши напори за смањење сиромаштва ће се фокусирати на три главне области: потпуно поновно отварање привреде; више улагања у људски капитал, друштвени развој и социјалну заштиту, као и трансформацију производних сектора како би се створило више квалитетних радних мјеста и конкурентних производа“, рекао је Балисацан.
„Програми и услуге социјалне заштите морају ефикасно да их досегну и оснаже“, додала је сенаторка Грејс По у понедељак.
Сенатор је рекао да би побољшање могућности запошљавања за Филипинце било критично, посебно у сектору пољопривреде, пошто је пандемија приморала многе компаније да се затворе.
Она је рекла да би доношење Закона о јавној служби, којим је дозвољено страно власништво над компанијама у области телекомуникација, авио-компанијама и железницама, свакако допринело отварању радних места.
Она је такође напоменула да би Влада требало да дозволи возачима комуналних возила да се врате на своје руте „пошто су предуго чекали без прихода“.
„Потребни су путницима, посебно милионима ученика који ће се следеће недеље вратити у школе“, нагласила је она.
Упркос недавном повећању запослености услед поновног отварања више економских сектора, последња стопа незапослености на Филипинима у јуну од 6 одсто, што је еквивалентно 2,99 милиона Филипинаца, и даље је друга најгора у Азији у развоју.
„Стопа незапослености на Филипинима и даље је једна од највиших међу главним азијским економијама, иако је много нижа од оне у Индији“, приметио је Неда у извештају објављеном у понедељак. Стопа незапослености у Индији у јуну била је 7,8 одсто.
Стопа незапослености у Вијетнаму је у јуну износила 2,5 одсто; Малезија, 3,9 одсто у мају; Кина, 5,6 одсто у марту; и Индонезија, 5,8 одсто у фебруару, показао је Недин извештај.
Док ПСА тек треба да објави секторску статистику сиромаштва, национални статистичар Денис Мапа рекао је на брифингу за новинаре да су фармери и рибари историјски били међу најсиромашнијим од сиромашних у земљи.
Мапа је рекла да то није помогло да су предузетничка активност и новчани приходи из иностранства — међу главним изворима прихода филипинских породица — били најтеже погођени тешким временима изазваним пандемијом.
Хиљаде малих локалних предузећа затворено је због најстрожих карантина на почетку пандемије 2020. Криза ЦОВИД-19 је такође привремено зауставила распоређивање филипинских радника у иностранству, док је стотине хиљада њих изгубило посао и вратило се кући због до глобалне рецесије.
bbabo.Net