Нова књига под називом „Отето детињство“ објављена је у уторак, која садржи интервјуе са 12 родитеља који су изгубили своју децу током рата на Косову 1998-99 и непосредно после њега, нудећи снажну хронику траума које су претрпели.

У књизи, коју је објавио ФорумЗФД на Косову, невладина организација која се фокусира на суочавање с прошлошћу на западном Балкану, приче су представљене у формату усмене историје и илустроване су фотографијама деце и њихових ствари укључујући школске торбе, одећу, свеске, оловке, бојице, лењири, играчке и дневници.

Кораб Красники из ФорумЗФД-а, који је водио пројекат, рекао је да књига пружа боље разумевање живота и искустава родитеља и даје прилику да се позабаве ратним насиљем и траумама „као начин да се укључи у изградњу мира“.

"Изражавају незадовољство јер нису имали прилику да учине више да спасу убијене или нестале из својих породица и не траже ништа више од правде, рехабилитације и признања за оне који више нису са нама", рекао је Краснићи.

Њени рођаци и комшије побегли су у шуму да потраже сигурност у оближњем селу Рашан, али је она одбила да прихвати да је њен син мртав и да остави његово тело.

„Да би стигао до села Рашан, мој девер је рекао: ’Ајете пусти Јетона! Он је мртав. Бојим се да ће нас све похватати живе“, каже Ахмети у књизи.

„Али нисам могла да га пустим, рекла сам ’Не могу, он је још жив.’ Мислила сам да још дише“, додаје она.

Родитељи у књизи објашњавају да их и даље мучи осећај да никада није било праве правде за злочине који су почињени над њиховом децом.

Шеснаестогодишњак је отет док су се кретали за Лесковац у Србији, где је требало да крене у средњу школу, одведен на непознату локацију и никада више није виђен.

У књизи она објашњава како јој се син још увек појављује у сновима.

Скоро сви интервјуисани родитељи дали су имена деци или унуцима рођеним од рата по деци коју су изгубили.

Објашњавају и како су најтеже доба године у празничним празницима.

„Када дођу, увек имамо једну празну столицу“, каже Мајсторовић.

bbabo.Net