Bbabo NET

Вести

Многи млади Ирачани радије раде у јавном сектору

Багдад – Пристојне плате и стабилност су обележја посла у ирачкој државној служби, институције коју веома желе млади дипломци, чак и када изгладњује приватни сектор и кочи економију.

Системи покровитељства који хране јавни сектор у нафтом богатој, али ратом погођеној земљи су толико укоријењени да је чак и одлазећи министар финансија очајавао да ће их икада смањити на величину.

"Хоћемо посао!"

То је рефрен који нови матуранти певају сваке године на улицама јужног града Насирије.

Међу њима је и Маитхам Мохаммед Редха (32). Послови у јавном сектору су „наше легитимно право“, каже он, додајући да је лично лобирао код гувернера покрајине за посао јер нема „васта“ или унутрашње везе.

Његова ситуација се огледа у целом Ираку, земљи од 42 милиона становника у којој је четворо од 10 младих људи незапослено и где је држава далеко највећи послодавац.

Подржани производњом нафте, која чини 90 одсто националних прихода, млади Ирачани на радна места у јавном сектору гледају као на уточиште од политичких ветрова и несигурности који непрестано погађају предузећа.

Мамац је такав да је приватни сектор лишен сјајних младих талената, јер најпаметнији имају тенденцију да се одлуче за углавном непродуктивну лаку вожњу у државној служби.

„Матуранти, ако почну да раде у приватном сектору, сматрају то привременим послом док не пронађу прилику у јавном сектору“, рекла је Маха Каттаа, координаторка за Ирак у Међународној организацији рада.

„Приватни сектор сматра да не може да се такмичи са предностима које пружа јавни сектор“, додала је она.

Мохамед Ал-Обаиди, који је скоро две деценије радио у министарству, признаје да су „плате добре“.

„Нека министарства имају добре бенефиције“ и опција да се пензионишу са 60 година — или чак са 55 година — пружа простор за превремене пензионере да преузму посао у приватном сектору, а истовремено добијају пензију.

– „Узалудни популизам“ –

Премијер Мустафа Ал-Кадхими је више пута наглашавао потребу да се смањи јавни сектор.

Он је прошлог лета приметио да су „претходне владе... повећале радна места у јавном сектору у узалудном популизму који је исцрпио ирачку економију“.

Између 2004. — године након што је инвазија предвођена САД збацила дугогодишњег диктатора Садама Хусеина — и 2019. године, број државних службеника се учетворостручио, рекао је.

Само на плате у јавном сектору отпада две трећине државног буџета, рекао је он, док је Ката проценио да влада запошљава скоро 40 одсто радно способног становништва Ирака.

Такви бројеви су „међу највишим... на свету“, рекла је она.

Ал-Кадхими је признао хитност реформи, али исто тако нема „слободне руке“ да их спроведе.

Његов опстанак на месту шефа владе увек је зависио од цењкања око могућности покровитељства главних шиитских фракција у земљи.

У јавном сектору, па чак иу приватним фирмама, запошљавање је често вођено додељивањем племенских и политичких услуга.

Способност или формалне квалификације стога често мало рачунају.

Чак и министар финансија земље тврди да је одустао у очају.

– Висок раст светла тачка –

„Скоро све се спрема да се осујети стварна промена и зацементира... покварена пракса“, жалио се Али Аллави у писму прочитаном кабинету када је поднео оставку у августу.

Стављајући кривицу директно на „рак“ корупције, Аллави тврди да држава није била у стању да се „ослободи контроле политичких партија и спољних интересних група“.

Каттаа каже да компаније морају побољшати услове рада, усклађивањем социјалних бенефиција и плата у приватном сектору.

Једна светла тачка је да је бум цена нафте у прошлој години повећао националну производњу - ММФ предвиђа да ће ирачка економија ове године порасти за 10 одсто.

Предузетници настоје да искористе ово, међу њима и Маитхам Саад, 41.

Пре три године основао је компанију која продаје датуме из јужног Ирака на међународна тржишта.

Сада запошљава око 30 људи, упркос томе што се мучи са запошљавањем, посебно младих.

„Када се запосле у приватном сектору, ако им је шеф пристојан, срећни су“, каже он.

За разлику од државне службе, млади „могу да преговарају о својој плати“, каже он, изражавајући прикривени оптимизам за будућност.

Многи млади Ирачани радије раде у јавном сектору