Када израелска влада изједначава критику своје политике у Гази са антисемитизмом, разумљиво је себична, јер нема другу одбрану своје геноцидне кампање. Али зашто друге, одговорније владе цензуришу критичаре израелског намерног, методичног и окрутног уништавања Палестинаца и свега што би могло да подржи њихов живот у Гази или на Западној обали у будућности?

Немачка је пример за то. Овде је свака искрена процена Израела означена као антисемитска, а кривица земље за Холокауст је наоружана да служи израелским интересима и ућутка његове критичаре. Према Андреасу Кригу, немачком проучаваоцу Блиског истока, чини се да постоји „криминализација дискурса о Блиском истоку у Немачкој“.

Узбуна ове недеље око престижног 74. Берлинског међународног филмског фестивала илуструје у којој мери се ознака антисемитизма користи да би се одбациле критике на рачун Израела. Берлинале је, како је познато, у недељу завршен полемиком која није смела да буде око приказивања филма колектива израелских и палестинских филмских стваралаца.

Документарац „Нема друге земље“ награђен је и Наградом публике Панорама (одлучено гласањем публике) и Наградом за документарни филм Берлинала (одлуку жирија фестивала). Филм документује везу дугу пола деценије између Базел Адре, палестинског активисте са Западне обале, и Јувала Абрахама, израелског новинара. Истиче како су се становници Адриног села, Масафер Јата, годинама борили против уништавања њихових домова од стране израелских војника и наоружаних јеврејских досељеника.

Адра, Абрахам, Рејчел Сзор и Хамдан Балал заједно су режирали филм. У изјави својих директора позвали су на окончање окупације и на „одупирање реалности апартхејда у којем смо рођени — са супротних, неједнаких страна“. Додали су: „Стварност око нас сваким даном постаје све страшнија, насилнија, опресивнија — а ми смо пред њом веома слаби. Можемо само да узвикнемо нешто радикално другачије, овај филм — који је у својој суштини предлог алтернативног начина на који Израелци и Палестинци могу да живе у овој земљи — не као тлачитељи и потлачени, већ у потпуној једнакости.

i

Током церемоније доделе награда, Абрахам и Адра осудили су рат у Гази, позивајући на прекид ватре и прекид немачке војне помоћи Израелу. Адра је рекао да му је било тешко да слави док су његови сународници у Гази били „клани и масакрирани“ и позвао Немачку „да поштује позиве УН и престане да шаље оружје Израелу“.

Абрахам је истакао да ће се, иако су њих двојица равноправни на сцени у Берлину, ускоро вратити у земљу у којој ће се његов палестински колега суочити са институционалном дискриминацијом, без права гласа и ограниченог кретања на основу палестинске регистарске таблице. Абрахам је тада позвао на окончање „овог апартхејда, ове неједнакости“.

Адра и Абрахам нису били једини критичари Израела на церемонији доделе награда на Берлиналу. Још један говор који је изазвао оштре реакције немачких политичара дошао је од америчког режисера Бена Расела, који је примио награду носећи кефију, симбол палестинске солидарности. Он је рекао: „Наравно, ми се такође залажемо за живот овде и залажемо се против геноцида и за прекид ватре у солидарности са свим нашим друговима.

У свему овоме није било ничег расистичког или антисемитског. Ипак, било је необузданих критика немачких и израелских званичника Берлинала. Градоначелник Берлина Каи Вегнер критиковао је на Кс оно што је описао као „неподношљиву релативизацију“, истичући да је „Берлин чврсто на страни Израела. Нема сумње у то... У Берлину нема места антисемитизму, а то важи и за уметност.” Посланик из Социјалдемократске партије немачког канцелара Олафа Шолца, Хелге Линд, описао је аплауз публике као „шокантан“, додајући: „Срамота ме је да видим да људи у мојој земљи данас аплаудирају оптужбама за геноцид против Израела“. Франк Муеллер-Росентритт, још један члан парламента, рекао је: „Сва савезна средства за Берлинале морају бити одмах заустављена и новац исплаћен за овогодишњи фестивал мора бити враћен.

Немачки званичници су наговестили да би могли да предузму мере да казне израелске критичаре на Берлиналу. Клаудија Рот, савезна комесарка за културу и медије, објавила је саопштење у којем је говоре директора „Нема друге земље” описала као „шокантно једностране и окарактерисане дубоком мржњом према Израелу”. Она је рекла да ће у понедељак бити спроведена истрага о критикама израелског рата у Гази током церемоније доделе награда. Немачки министар правде Марко Бушман такође је критиковао приказивање филма, назвавши га антисемитским, и запретио кривичним гоњењем по законима намењеним борби против антисемитизма.

Абрахаму и његовој породици претили су смрћу након што су га израелски медији оптужили за антисемитизам. „Стати на немачком тлу као син преживелих холокауста и позивати на прекид ватре — а затим бити означен као антисемит не само да је нечувено, већ и буквално доводи животе Јевреја у опасност“, рекао је за Гардијан. „Не знам шта Немачка покушава да уради са нама. Ако је ово начин Немачке да се носи са својом кривицом за Холокауст, они је испразне од сваког значења. Он је оптужио немачке званичнике да присвајају израз „антисемитизам“, који је дизајниран да заштити Јевреје, како би ућуткали израелске критичаре. „Ово је такође опасно јер обезвређује појам антисемитизма“, рекао је он.

Посвуда је било критика политике израелског премијера Бењамина Нетањахуа у Гази и на Западној обали, коју су изразиле УН, организације за људска права и истакнути писци, уметници и политички лидери у Израелу и другде. Ништа од овога не треба одбацити као антисемитско.

Оптужбе да Израел чини геноцид у Гази и да практикује апартхејд на Западној обали сада пресуђује Међународни суд правде, где је Јужна Африка поднела два случаја. Тужбе су показале да су критике израелског понашања засноване на чињеницама и добро документоване, а не изведене из антисемитског расизма.

Томас Фридман, колумниста Њујорк тајмса и никакав непријатељ Израела, рекао је у уторак: „Дакле, читава операција Израел-Газа почиње да изгледа на све више људи као на млин за људско месо чији је једини циљ да смањи становништво тако да Израел га може лакше контролисати.”

Иако се немачки ставови објашњавају кривицом за холокауст, они су такође себични: Немачка долази под све већу контролу због свог саучесништва у акцијама Израела, пошто је наставила да пружа Тел Авиву оружје коришћено у инвазији на Газу и сузбијању Палестинци на Западној обали. Одбацивање критика израелских акција као антисемитских такође има за циљ да ослободи Немачку саучесништва у њеном кршењу међународног хуманитарног права.

Одрицање од одговорности: Ставови које су писци изнели у овом одељку су њихови сопствени и не одражавају нужно гледиште bbabo.net

bbabo.Net