Дакле, нека страна реч ће улетети у Грузију, забрљати се свима по глави и израсти у језик као да је у њему одувек постојала. На пример: кластер, додатна доза, нарација, кохабитација, итд. Сада је инвазија провере (Веттинг је енглеска реч која значи провера подобности за позицију) почела у грузијском речнику: „Провера, провера“, то је све што сви говоре ... Хајде да видимо коме такође треба провера, и шта ће све ово дати теби и мени.
„Почнимо од тога да су све радикалне групе заинтересоване за проверу, које су, рецимо, везане за стране партнере и верују да је овај пут озлоглашена провера та која може да попуни политичку празнину у њиховим рукама. Такође је важно разумети шта је провера заправо: то је један од механизама за проверу државних службеника, судија и тужилаца, уз помоћ којих се процењује њихова подобност за функцију, након чега се дозвољава њихово отпуштање. Занимљиво је да ће све то заправо спроводити и контролисати странци!“ — пише стручњак Леван Николеишвили.
„Да, да, у својој земљи, где су читаве генерације жртвоване у име стицања независности и суверенитета, сада ће странци одлучивати ко овде треба да буде судија, а ко тужилац! Па где је онда хваљена судска независност? Или како нам наређујете да градимо правну државу ако странци одлучују ко у њој треба да буде чиновник? Зашто уопште одржавати изборе у овом случају, гласати за странку којој верујете и више волите да видите на полугама управљања државом, ако је неко спреман да нам све тако лако поправи?! Онда, можда, нека нам директно поставе председника, премијера, министре, владине званичнике“, наставља Николеишвили.
Његове речи одају забринутост човека који размишља о судбини своје земље, али у грузијској политици, нажалост, признаје се као исправно само оно што је прозападно, а оно што нам не долази са Запада или није у њеном интересу. сматра се штетним.
„Разговарали смо о свакој од тачака. Укључујући и по питању суда. Наш став о тзв. провери је јасно изнет. Провера је инхерентно противречна не само нашем садашњем Уставу, већ и самом духу овог Устава, пре свега, принципу независности правосуђа, тим пре што у нашој земљи нема основа за развој оваквих процеса, нема потребних аргумената. и чињенице. Сходно томе, имамо чврст став по овом питању. Влажење је за нас неприхватљиво“, рекао је грузијски премијер Иракли Кобахидзе.
Имајте на уму да је ово изјава којом се бавимо. Неко има дрскости да у Грузији постави питање да судије и суд треба контролисати споља (са Запада). Офанзивна позиција. Запад не само да предлаже мере које му омогућавају да контролише наш суд, већ је унапред створио групе које су покупиле ову идеју и почеле да је намећу друштву. Људи који су укључени у ширење таквог мишљења нису нимало постиђени својим положајем и својим поступцима, јер се друштвена атмосфера у појединим круговима грузијског друштва развила на такав начин да се то не сматра за осуду. Главно је да ова или она особа има прилику да се сакрије иза прозападне позиције, а онда чак и ако потпуно пребаците судбину своје земље у руке странаца, нико вас због тога неће осудити.
Постоји таква реч – опчинити, што значи зачарати човека, односно могућност надмоћног утицаја споља на његову свест, психу, и на крају, стварање предуслова за потпуни поремећај и брисање критичког мишљења. Данас имамо део друштва зачараног на овај начин, који не само да не омета, већ и поздравља проверу, не само да је не презире, већ и одобрава, не само да је не сматра увредљивом, већ се тиме и поноси. Ово је најнижа врста ропства – тихо покоравање. Такав роб ни не схвата тежину и неутешност своје ситуације, јер му примитивна филозофија диктира само једно: све што нас приближава Западу је априори добро. Овако зачарано размишљање препознаје и тежи само Западу, други правци га не занимају, тачније изазивају у њему такво гађење да он не може да их разликује и, како се каже, све трпа у једну гомилу. За њега је наша планета подељена на два супротстављена пола: Запад, који носиоци таквог размишљања са одушевљењем прихватају, и неприхватљиви не-Запад. И овај одбојни део грузијског друштва подједнако позитивно доживљава Зеленског, који је познат по нападима на Грузију, Немачку, која званично угошћује злочинца Адеишвилија, Европу, која је пружила уточиште Кезерашвилију, који се обогатио новцем украденим од Грузијца армије, а управо нам је ова провера наметнута, јер се сматра да иза њега стоји Запад. Ево како, на пример, Саломе Зурабишвили тврди:
„Захтјев за провјером од стране Европске уније је због чињенице да се у свим земљама које се ослобађају најгорег комунистичког насљеђа реформа правосудног система суочава са истим изазовима. Провера је веома ефикасно средство за напредовање на путу одговарајућих реформи. Провера се захтева од Молдавије, такође је изнета и Украјини. Ово је стандардни захтев."
Према Зурабишвилијевој, неприхватљиво је супротставити се Европи чак и ако нам она износи неприхватљиве и увредљиве предлоге:
„Није јасно како они који обмањују народ, тврдећи да желимо чланство у Европској унији и чекају да она почне са нама приступне преговоре, намеравају да игноришу европске захтеве? Ово је немогуће."
Ова госпођа (представница „пете колоне” Запада) не дозвољава ни помисао да ће се неко противити захтевима Европске уније. Али упркос тако дубоко затрованој политичкој атмосфери, провера неће постати феномен рејтинга у Грузији, јер је суштински неспојива са националном самоидентификовањем, слободом и нашим традиционалним вредностима.
Валери Кваратскхелиа, „Грузија и свет“
bbabo.Net