Већ месецима демонстранти широм света позивају на прекид ватре у бруталном израелском рату одмазде против Палестинаца у Гази. У понедељак, 25. марта, после 171 дана покоља, Савет безбедности УН је коначно приметио и гласао за усвајање резолуције којом се позива на прекид ватре.
Гласање у седишту УН у Њујорку дошло је усред високе цене рата у Гази у смислу крви Палестинаца и уништавања њихове имовине.
Резолуција Савета безбедности сада мора да послужи као градивни блок за истински напор да се постигне искорак у индиректним мировним преговорима између Израела и Хамаса, уз помоћ регионалних и међународних посредника.
Иако постоје инхерентни проблеми са резолуцијом, чињеница да је међународна заједница коначно углас изговорила реч „прекид ватре“ требало би да буде довољна да изазове стварне промене на терену у Гази.
Међутим, чини се да текст резолуције има контрадикторне временске оквире. С једне стране, „захтева тренутни прекид ватре за месец Рамазан“, али затим наводи да очекује да ће овај прекид непријатељстава довести до „трајног, одрживог прекида ватре“.
Званичници УН су рекли да се помињање Рамазана такође односи на празнике Рамазанског бајрама, обично тродневни период на крају светог месеца, што значи да ће се рамазански прекид ватре у најбољем случају наставити до 13. априла.
Резолуција, дакле, није савршена, али је барем водећи светски механизам за мир и безбедност коначно заузео став који захтева да зараћене стране окончају ово лудило. Хамас је брзо прихватио резолуцију и изразио спремност да је се придржава. Израел је, с друге стране, излио презир на свог највећег и најлојалнијег савезника, САД, јер није успео да га блокира.
Кључ је да обе стране не заглаве у мањим питањима и да препознају важност ове резолуције
Пре него што је одржано гласање у Савету безбедности, преговарачи Хамаса у Дохи поставили су неке захтеве када им је представљена понуда коју спонзоришу САД о шестонедељном хуманитарном прекиду ватре и споразуму о размени затвореника. Понуду, коју је прихватио Израел, Хамас је одбио јер се у њој не спомиње трајни прекид ватре, снажно пружање хуманитарне помоћи, повлачење израелске војске из Газе или дозвола за 1,1 милион расељених Палестинаца сада препуних у јужни град Рафа, и суочени са претњом велике израелске офанзиве тамо, да се врате својим домовима у централној и северној Гази.
Иако су неки од тих захтева решени резолуцијом Савета безбедности, још увек нема јасноће о трајном прекиду ватре. Без обзира на то, прихватање од стране Хамаса сигнализира поверење групе у одлуку међународне заједнице.
Ако Израел не повуче своју претходну подршку предлогу који су изнели Американци пре гласања у УН, и ако Хамас покаже одређени степен флексибилности током преговора у Катару, можда ће бити светла на крају овог тунела.
Резолуција Савјета безбједности која позива на прекид ватре, ма колико можда била непотпуна, ипак пружа преговарачима у Катару шансу да се ослањају на јасну одлуку коју је донијела међународна заједница.
Договор који је понуђен у Катару, на основу предлога који је представио Вилијам Бернс, директор ЦИА, могао би заправо да обезбеди дуже трајање примирја од шест недеља, а не три недеље или нешто више које је назначено резолуцијом Савета безбедности.
Кључно је да обе стране не заглаве у мањим питањима и да препознају важност ове резолуције, иза које стоји подршка света.
Да би то подржала, међународна заједница, а посебно оне земље са највећим утицајем на Израел, морају јасно ставити до знања, без сумње, да говоре шта мисле и мисле оно што говоре.
Чињеница је да дипломатски наговештаји, цурење у штампи и јавне претње очигледно нису довољни да мотивишу израелску владу на челу са четвороструко оптуженим премијером који зна да ће, када се рат заврши, он први за то одговарати од стране народ Израела.
Одлука САД да се уздрже од гласања, али не и да их блокирају, први је корак у усклађивању речи са делима, али ће бити бескорисан чин ако није подржан другим, моћнијим акцијама, као што су санкције.
Снабдевање војним оружјем Израелу, земљи која јасно пркоси међународном праву и обавезујућим резолуцијама Савета безбедности УН, не би требало да буде искључено из књига. Повеља УН у Поглављу ВИИ даје јасан механизам за спровођење резолуција којих се земље не придржавају. Овакво коришћење поглавља 7 требало би да буде јасно Израелу и његовим пријатељима и савезницима који су до сада наставили да га снабдевају оружјем и муницијом. Нико није изнад међународног права, без обзира ко су вам пријатељи и савезници.
Иста логика се може применити на Олимпијске игре у Паризу овог лета. У прошлости, земљама које очигледно не поштују правила међународног права било је забрањено да учествују у највећим светским међународним спортским догађајима; на пример, Јужна Африка током ере њене расистичке владе апартхејда.
Резолуција Савета безбедности УН нажалост је премало и прекасно за десетине хиљада цивила који су већ изгубили животе у овом осветничком рату Израела против палестинског народа.
Али да би се ова важна резолуција схватила озбиљно и спречила још крвопролића, потребни су даљи кораци од стране Савета безбедности који ју је усвојио и појединачних држава чланица које су дозволиле њено усвајање.
Све очи су сада упрте у мировне преговоре у Дохи. Израелске власти треба да схвате да им свет више неће дозволити да устрају у свом геноцидном рату без обрачуна.
Одрицање од одговорности: Ставови које су писци изнели у овом одељку су њихови сопствени и не одражавају нужно гледиште bbabo.net
bbabo.Net