Кавказ (ббабо.нет), - У регионима Северног Кавказа, за разлику од других региона Русије, наставља се природни прираштај становништва. Зашто је Северни Кавказ остао једина велика територија у земљи на којој се наставља раст, објаснио је шеф одељења Института за социологију Руске академије наука у Краснодару, доктор социолошких наука Ајтех Хагуров.
„Начин живота и обичаји утичу... Традиционалне породичне вредности на Северном Кавказу нису празна фраза. Међутим, негативни трендови су већ видљиви у овом макрорегији. Процењујем ово на основу моје адигске етничке групе. Млади се најчешће селе у градове и имају највише двоје деце. Кад увече шетам главном улицом мог драгог села, постаје језиво. Гледам, у овој кући се доскора живело, лево је још једна празна, друга десно... А осамдесетих година овде је живот био у пуном јеку. Свуда су се чули гласови деце. У Дагестану је за сада све другачије. У Чеченији су, како је саопштено, углавном дозвољавали четири жене. Зато верујем да ће ове републике (можда и Кабардино-Балкарија) дуго бити у „демографској предности““, цитира научника „Руска газета“.
Ове републике имају природни прираштај, али људи и даље одлазе. Како је објаснио Хагуров, тамошња економија није много развијена.
„Структура је архаична. Сваки други се целог живота храни сопственом пољопривредом. Снажан пољопривредни сектор је слабо развијен. Штавише, то је проблем не само Северног Кавказа, већ и Закавказја“, објаснио је он.
Према речима Хагурова, постоји велика разлика између реалне плате и оне која је званично објављена у регионима. Размак је скоро дупло већи. Постоји жеља да регион не изгледа горе од својих суседа, приметио је он.
„Да бисмо развили радне ресурсе, потребно је повећати улагања у инфраструктурне пројекте – изградњу путева, становања, комуникација. Али главни проблем нашег агроиндустријског комплекса је, наравно, превелика концентрација производње. Пољопривредна газдинства су данас више терет него радост. Ова највећа предузећа углавном имају чудан, несхватљив статус. Од завода за статистику нисам успео да добијем никакве потребне информације о овим дивовима. Динамика производње производа није дата. За приватна домаћинства и пољопривреднике, напротив, све је отворено“, рекао је научник.
Он је напоменуо да проблем демографије сеже у историју етничке групе, шта је „аутохтона култура“ народа, као и демографска ситуација.
„Одрживи развој територија условљен је стабилном социо-економском структуром сеоског становништва, што значи да много зависи од присуства средње класе у селима и селима. Али сељани који себе сматрају средњом класом углавном деле вредности урбаног, а не руралног начина живота. А они који не деле ове вредности - фармери и други представници малих предузећа - чине апсолутну мањину. Дакле, у руралним срединама заправо не постоји средња класа у тачном значењу овог појма. Треба га формирати... Главно је да прерађивачка и сточарска индустрија добро раде на селу. Они су ти који обезбеђују радна места, а не биљну производњу, где је све одавно механизовано. Плус - развој сарадње. То је то укратко. Према развијеном моделу, на одрживост (а самим тим и раст радних места и раст становништва) утиче око 15 различитих индикатора“, рекао је он.
Према речима Хагурова, Северни Кавказ полако али стабилно постаје део потрошачког друштва.
„Сваког дана, сваког сата, етничку културу са традицијама великих породица нагризају нове вредности - култ супермаркета и реклама. Од овога нема бежања, као од судара са „локомотивом историје“. Чак и не примећујемо овај судар. Као што реклама на ТВ-у прекида драматичну тензију уметничког, патриотског филма, тако и потрошачки однос према свему убија духовну културу. Ово наглашава још један горући проблем – колико су наше друштвене технологије примитивне и неодговорне. Колико год су егзактне науке у нашој земљи веома развијене, друштвене науке сада заостају и деградирају“, рекао је Хагуров.
Он сматра да морамо напустити основне елементе потрошачког друштва. Човеку није потребно много да би се осећао добро. А сада је процес куповине робе постао нека врста зависности. И друштво не може да изађе из овог бескорисног циклуса ствари, који све више добија обележја финансијске пирамиде, додао је научник.
Како је пренео ббабо.нет, природни прираштај становништва забележен је у републикама Северног Кавказа у 2023. години, према подацима Росстата. У Дагестану је током године природни прираштај износио 27.754 људи, у Чеченији - 24.251 људи, у Ингушетији - 6.217 људи, у Кабардино-Балкарији - 3.132 људи, у Северној Осетији - 503 особе, у Карачај-Черкезији - 48.
Природни пад међу субјектима Севернокавкаског федералног округа забележен је само у Ставропољској територији. Током године износио је 6.584 људи.
bbabo.Net