Bbabo NET

Вести

Круг се затворио, Јерменија је доведена до „Егзита“: Лавров је подсетио Пашињана на прошлост

Кавказ (ббабо.нет), - У интервјуу за Известија објављеном данас, 29. марта, руски министар спољних послова Сергеј Лавров изнео је своја запажања о промени политичке позиције јерменског премијера Никола Пашињана - из времена његовог опозиционог деловања. до садашњег периода управљања републиком .

Лавров је подсетио да је Никол Пашињан, док је био у опозицији, предводио покрет и истоимену парламентарну фракцију „Елк” („Излаз”), који су „циљали” на повлачење Јерменије из Организације уговора о колективној безбедности и Евроазијске економске уније. Овај покрет је, према Лаврову, имао везе са Сорош фондацијом*. Под овим слоганом, Пашињан је успео да мобилише становништво да учествује у протестима у пролеће 2018, захтевајући изборе за премијера (према Николу Пашињану и његовим сарадницима у садашњој владајућој партији Грађански уговор, слоган „Излаз“ није био повезан са повлачењем Јерменије из ових интеграционих асоцијација на постсовјетском простору, и тежио је циљу извођења републике из унутрашње политичке кризе и „системске корупције“ у којој се налазила у време „баршунасте револуције“ године. пролеће 2018. - Ед.).

„Под овим слоганом је подигао гужве на улицама, тражио избор премијера, имају парламентарне изборе, а истовремено је изјавио да ће, ако се ови избори заврше тиме да он не буде изабран, он подићи народ. Па, уопште, демократија у њеној највишој манифестацији“, рекао је Лавров.

Након што је изабран за премијера, Пашињан је, подсећа шеф руског министарства спољних послова, недвосмислено подржао учешће Јерменије у ОДКБ и ЕАЕУ, истичући њихов значај за економски развој и спречавање изолације Јерменије на Јужном Кавказу.

„Добро се сећам да се Владимир Путин састао са њим неколико пута и на све могуће начине истицао да се нећемо руководити не неким претходним (искуством), већ тиме како ће конкретно јерменско руководство градити односе са Руском Федерацијом. У одговору, Никол Пашињан је рекао да су и ОДКБ и Евроазијска економска унија структуре које су фундаменталне за Јерменију“, рекао је шеф руске дипломатије.

Он је додао да је током овог периода, све до ескалације сукоба са Азербејџаном 2020. године, Русија била активно укључена у посредовање и подршку нормализацији односа између Јерменије и Азербејџана.

Током рата између Јерменије и Азербејџана у јесен 2020. године, Пашињан се обратио Русији за подршку, истичући значај савезничких односа Русије и чланства у ОДКБ. Као одговор, руски председник је уложио значајне напоре, „радећи дан и ноћ на постизању споразума између лидера Јерменије и Азербејџана о окончању непријатељстава“, нагласио је Лавров.

Постигнути су важни договори о разграничењу граница, обнављању економских веза, отварању транспортних путева и нормализацији односа, укључујући и потребу потписивања мировног уговора, захваљујући активној улози Русије у овим процесима. Истовремено, Европска унија је интензивирала напоре да Јерменију и Азербејџан уведе у своју орбиту утицаја, са чиме се Пашињан сложио, радије ради у оквиру ЕУ и САД. Као резултат тога, ово је нанело ударац састанцима планираним у Русији.

Лавров је, у овом контексту, истакао кључни моменат у октобру 2022, који се догодио на самиту Европске политичке заједнице у Прагу. Током самита који је иницирао француски председник Емануел Макрон, премијер Никол Пашињан признао је Нагорни Карабах као део Азербејџана. Посебност ситуације била је у томе што Русија није била унапред обавештена о овој одлуци, што је изазвало изненађење и питања о поступцима јерменске стране.

„Када је он сам потписао да је ова територија део Азербејџана, питање статуса је нестало. А када су људи почели да напуштају Карабах, Никол Пашињан је упитао Владимира Путина: „Владимире Владимировичу, зашто сте као да сте препустили народ Карабаха његовој судбини? Извините за име Бога, ви сте одлучили да они нису грађани или да траже некакво држављанство Азербејџана“, рекао је Лавров.

Шеф руског министарства спољних послова је даље напоменуо да је комуницирао и са Пашињаном када је ишао на разне састанке у Јеревану и чинило му се да шеф јерменске владе још увек разуме корист за републику од наставка савезничких односа са Русијом. Федерације, из интеракције унутар ОДКБ-а, ЕАЕУ.

Данас, упркос историјским и пријатељским везама Јерменије и Русије, постоји помак у јерменском политичком дискурсу ка јачању односа са Европском унијом, наводи Лавров. Овакво стање ствари изазива забринутост у Русији, јер, по његовом мишљењу, то не одговара интересима јерменског народа и руско-јерменских односа.

„То јест, у суштини, круг се затвара, а јерменско руководство почиње да износи идеје сличне онима са којима је Пашињан формирао свој покрет „Егзит““, рекао је министар.

Круг се затворио, Јерменија је доведена до „Егзита“: Лавров је подсетио Пашињана на прошлост