Bbabo NET

Вести

Крхкост Либана истакнута уочи годишњице грађанског рата

Са свим облацима нестабилности, рата и директних и индиректних ескалацијских сукоба који су се скупљали изнад Блиског истока, суботња 49. годишњица избијања грађанског рата у Либану прошла је незапажено. Ово је упркос трајној несигурности земље, која је ставља на милост и немилост било каквим ветровима или олујама, било да дувају у земљи или су повезани са палестинском кризом, сиријском кризом или било којом кризом која је повезана са агендом такозване осовине отпора. формирао и контролисао Иран.

Два убиства прошле недеље могла би да резимирају ову несигурност, која иронично пада као и само неколико дана пре годишњице почетка крвавог грађанског рата у Либану – 13. априла 1975. – који би сви Либанци желели да забораве. Оно на шта ови догађаји указују је да Либан као држава наставља да клати на ивици. И многи њени људи, регионалне силе и међународна заједница одавно су се помирили са прихватањем њеног статуса: као нације често је само корак од тога да постане пропала држава.

Али нико не би требало да погреши игноришући ову малу, вишегодишње колебљиву земљу, јер би њен потпуни колапс несумњиво одјекнуо и утицао на њене непосредне суседе, као и многе друге земље, попут оних на европским обалама Медитерана, требало би да Сиријци, Палестинци и либански либани одлучују да узму ствари у своје руке и потраже бољи живот негде другде. На то би их чак могли натерати злонамерни актери, са наоружаним таласима миграције, као што се види и другде у свету, са циљем да ометају и врше притисак на западне нације.

Потпуни колапс Либана би без сумње одјекнуо и утицао на његове непосредне суседе, као и на многе друге земље

Једног дана пре годишњице, хиљаде Либанаца окупило се у хришћанском срцу севера да оплакују хришћанског политичког званичника који је убијен раније ове недеље. Власти су саопштиле да га је убила сиријска банда у инциденту крађе аутомобила, али многе није уверила ова званична верзија догађаја. Иако је шеф Хезболаха негирао да његова странка има било какве везе са убиством, либанске снаге - партија којој је припадао убијени хришћански вођа - рекле су да његову смрт сматрају "политичким убиством док се не докаже супротно". За његову смрт се окривљује неуспех либанске државе и „илегално оружје“, прикривено спомињање Хезболаха.

Хезболах који подржава Иран једина је странка у Либану која је задржала свој арсенал оружја од краја грађанског рата 1975-1990 и имплементације Таифског споразума уз посредовање Саудијске Арабије. Кроз политичко и насилно маневрисање које подржава Сирија и Иран, Хезболах је постепено постао странка која је имала највећи утицај на политички, друштвени и економски живот земље. А откако је израелски рат у Гази почео 7. октобра, Хезболах је скоро свакодневно размењивао прекограничну ватру са израелским снагама — акције којима се противи већина Либанаца, посебно либанске снаге.

Такође прошле недеље, Либанац који је под санкцијама САД због наводног усмеравања новца из Ирана у Хамас убијен је недалеко од Бејрута. Убијени човек, Мохамед Сарур, служио је као посредник између снага Кудса и Хамаса и радио је са оперативцима Хезболаха како би обезбедио средства за Хамасово наоружано крило, према америчком министарству финансија. Либански безбедносни извори навели су да је Шарур упуцан пет пута и да је код њега пронађена неоткривена сума готовине коју убице нису дирали.

Ова два догађаја, иако различита по природи, оба су била атентати на сред дана и нису била дело ситних криминалаца, било из Сирије или негде другде. Они указују на сложен безбедносни пејзаж у Либану и на чињеницу да би такви инциденти могли да наведу земљу ка поновном сукобу међу заједницама.

Оно што се крије испод површине су невоље које би могле задесити нацију ако се хитно не пронађу лекови

Потребна је пажња да у држави не буде још горе, ако је тако нешто још могуће. Либан је већ годину и по дана без изабраног председника. Њена привремена влада скоро да мирује, јер нема воље, средстава или уставног мандата да предузме реформске кораке, који се сматрају неопходним за добијање спаса Међународног монетарног фонда, јер њена дискредитована политичка елита не успева да стави у рад потребан за спасавање будућности земље.

Од октобра 2019, либански банкарски систем је маргинализован након што је користио депозите људи за финансирање свог свакодневног финансирања. Контрола капитала је примењена на депоненте како би се спречило банкротирање банкарских институција. Национална валута је у међувремену изгубила скоро 90 одсто вредности.

Једна од највећих експлозија на свету погодила је луку у Бејруту 2020. године, а кривци су и даље на слободи, усред подељеног, политизованог правосудног система који је некада био независан. А како 80 одсто Либанаца живи испод границе сиромаштва, према подацима Светске банке, службе у земљи су изгладњеле и близу су пропадања под притиском близу милион регистрованих сиријских избеглица и више од пола милиона дуготрајних Палестинаца избеглице.

И као да све то није довољно, посетиоци Либана тешко да би могли да не примете велику празнину на политичком и безбедносном нивоу, док унутрашња безбедност земље у великој мери ужива бизарну стабилност коју је тешко докучити. Прошлонедељни инциденти су највероватније били политички и остају аномалија. Али оно што се крије испод површине су невоље које би могле задесити нацију ако се хитно не пронађу лекови.

Скоро 50 година од избијања грађанског рата, заједнички суживот у Либану и даље је крхак и у њега би се могло злонамјерно улагати. Раније је палестинско присуство узнемирило делове либанског друштва, а данас је то присуство Сиријаца, избеглица и неизбеглица. Ко зна, сутра би једна екстремистичка група могла да инвестира у многа плодна тла за раздор који постоји међу очајним заједницама у Либану.

Од почетка рата у Гази пре шест месеци, Либанци се питају да ли ће овај суседни сукоб захватити југ земље. Остаје страх да би либанске поделе такође могле да створе многе сценарије који би могли да избаце крхки мир и стабилност земље на ивицу, као што се видело прошле недеље.

Одрицање од одговорности: Ставови које су писци изнели у овом одељку су њихови сопствени и не одражавају нужно гледиште bbabo.net

Крхкост Либана истакнута уочи годишњице грађанског рата