Шеф америчких војних операција на Блиском истоку, генерал Френк Мекензи, признаје да су Иран и његови заступници постигли „претклапање“ — способност да испаљују много више пројектила него што противници као што су Израел и САД могу да оборе или униште. „Ирански пројектили су постали непосреднија претња од његовог нуклеарног програма“, каже он.
Док његови грађани гладују, Иран је постао водећи светски произвођач ракета, са највећим и најразноврснијим арсеналом на Блиском истоку, укључујући хиљаде балистичких пројектила са дометом већим од 2.000 км. Узнемирујући извештај Тхе Нев Иоркер-а тврди да су Техеранске крстареће ракете фундаментално промениле равнотежу снага у региону Залива.
Серија иранских тестова крајем децембра укључивала је истовремено распоређивање ракета и дронова на исту мету, слично претходном иранском нападу на нафтну инфраструктуру ГЦЦ-а. Иран у међувремену настоји да искористи кинеску технологију за развој пројектила који могу заобићи системе ракетне одбране. Експерти верују да Северна Кореја сада увози иранску ракетну технологију.
„Сви треба да знају да су све америчке базе и њихова пловила на удаљености до 2.000 км у домету наших пројектила“, хвали се генерал Амир Али Хаџизаде, шеф иранских Ваздушно-космичких снага. „Стално смо се припремали за потпуни рат“, рекао је он, као да је „потпуни рат“ оптималан исход за регион. У међувремену, испаљивање ракета од стране иранских заступника на ГЦЦ и западне мете у региону сада је скоро свакодневни феномен.
Постоје значајна повећања војне потрошње — укључујући више него удвостручење издвајања за Корпус гарде исламске револуције — у иранском буџету за 2022, упркос томе што су његове процене прихода засноване на претпоставци да нема новог нуклеарног споразума. Анализа Вашингтонског института је закључила: „Раисијева влада не види никакву економску хитност да направи значајне нуклеарне уступке.
Стручњаци упозоравају да је Иран неколико кратких месеци или недеља удаљен од нуклеарног капацитета, са све напреднијим центрифугама које обогаћују уранијум до 60 одсто чистоће. Бивши директор обавештајне службе Мосада Зохар Палти процењује да ће Ирану бити потребно само три недеље да произведе довољно горива за бомбу.
Западни званичници су још мање оптимистични у погледу извлачења уступака од Ирана у вези са програмом балистичких ракета него што су у погледу нуклеарног програма. Раиси је изјавио: „О регионалним питањима или питању ракета се не може преговарати“. Све веће ослањање Ирана на дронове, сајбер нападе и неконвенционално ратовање тежи да Техерану пружи одлучујућу војну предност над својим суседима. „Иран је доказао да користи свој програм балистичких пројектила као средство за принуду или застрашивање својих суседа“, приметио је Бајденов нуклеарни преговарач Роберт Мели.
ибАко дипломате и лидери у арапском региону и широм света брзо не постану озбиљни, ирански ракетни, нуклеарни и паравојни програми ускоро неће бити апстрактна ствар статистике и истраживачких података, већ ће бити распоређени у гневу да пљушти смрт и уништење на регион./б
Бариа Аламуддин
/иПосле америчког убиства Касема Сулејманија у јануару 2020, Иран је испалио бараж балистичких пројектила са бојевим главама од хиљаду фунти на америчку базу у Ираку - највећи напад балистичких ракета било које нације на америчке трупе. Неколико сати касније, иранске снаге су обориле украјински путнички авион непосредно након што је полетео са аеродрома у Техерану, убивши свих 176 људи у њему. Поклопивши се са годишњицом Сулејманијеве смрти, прошле недеље је у централном Техерану био приказ ракета које је Иран користио у овим узвратним ударима. Међутим, у западном граду Шахрекорду, Иранци су запалили и уништили новоподигнуту статуу Сулејманија који очигледно нису били импресионирани тиме што су њихови лидери расипали богатство нације на загревање у иностранству.
У ери када одметничке државе могу некажњено да угрозе глобалну безбедност, не захтевамо ништа друго осим међународног споразума у вези са равнотежом и ограничењем војне моћи, као и законски наметнутим поштовањем суверенитета. Кина и Русија су деценијама биле у дослуху како би поткопале међународно право, али са Русијом која шаље хиљаде војника у Казахстан и угрожава Украјину и друге бивше совјетске државе, Пекинг се изненада нашао у окружењу. Све државе имају користи од универзално признатог система у којем ниједна моћна коалиција држава или одметнутих ентитета не може угрозити суверенитет других. Чак и Владимир Путин тврди да његове агресивне акције једноставно желе да заштите руски територијални интегритет.
Када државе парије могу да изграде огромне војне арсенале да угрозе своје суседе без последица, међународни систем се распада. Било са хомеинистичким Ираном или нацистичком Немачком, када умиримо агресорске државе, на крају се суочавамо са чудовиштем које је 10 пута веће од првобитне величине.
Пре само 15 година, примитивне ракете произведене у Ирану које су Хезболах и други заступници Техерана могли да распореде биле су предмет подсмеха, али сада се нико не смеје. У 15 година откако је Иран упућен у Савет безбедности УН због својих активности на обогаћивању уранијума – и година преговора са глобалним силама, наводно да би се зауставиле активности ширења Техерана – развио се у балистичку суперсилу. Снажан развој и тестирање балистичког оружја одвијали су се пре, током и после нуклеарног споразума Барака Обаме из 2015. Неуспех глобалних сила да препознају дугорочне безбедносне последице онога што им се дешавало пред носом довело нас је до тога где смо данас.
Ово није застрашивање, већ препознавање стварности и одлучивање како поступити. Ако дипломате и лидери у арапском региону и ширем свету брзо не постану озбиљни, ирански ракетни, нуклеарни и паравојни програми ускоро неће бити апстрактна ствар статистике и истраживачких података, већ ће бити распоређени у бесу да кише смрти и уништење региона. Да ли озбиљно желимо да седимо и чекамо да се ово деси?
и/и
bbabo.Net