Када је Лорд Фрост, бивши британски министар за Брегзит, говорио на конференцији Конзервативне странке у октобру, било је разумљиво да су се у Вашингтону подигле обрве. Фрост је рекао да је протокол за Северну Ирску „почео да се распада чак и брже него што смо се плашили“ и да је потребна „значајна промена“ у споразуму договореном пре пандемије која је спречила тврду границу између Северне Ирске и Републике Ирске, чланице ЕУ.

Протокол је заправо створио јединствено царинско подручје широм острва Ирске и подигло регулаторну баријеру у Ирском мору између Северне Ирске и Британије.

Али споразум је увек био без преседана и тежак компромис који је покушавао да помири циљеве заштите јединственог тржишта ЕУ са успешном заштитом различитих делова споразума на Велики петак. И Велика Британија и ЕУ су знале да је потребно више дискусија. Из текста протокола је јасно да то није потпуно решење.

Лондон никада није био срећан што је протокол одвојио један део Уједињеног Краљевства од остатка и ставио га у сферу у којој још увек влада европски царински закон. Било је незадовољно што је Европски суд правде, институција ЕУ, остао крајњи суд у било ком делу земље која је сада правно независна од Брисела.

Тренутна примена протокола изазива значајне поремећаје и нестабилност у Северној Ирској. Нека од ових питања угрожавају не само несметано функционисање привреде Северне Ирске и републике, већ и, могуће, мир и стабилност које амерички креатори политике желе да очувају.

У свом садашњем облику, протокол је угушио трговину и створио озбиљне логистичке проблеме, укључујући поремећаје и нестабилност у Северној Ирској у време несташице широм Европе.

Предузећа свих величина су се суочила са додатним оптерећењима. Влада Велике Британије тврди да се више од 300 улазних докумената користи за животињске производе који путују кроз Сјеверну Ирску. Извршна управа Северне Ирске процењује да је од јануара до марта прошле године око 20 одсто укупних царинских провера извршених широм ЕУ обављено између Британије и Северне Ирске. Влада Уједињеног Краљевства дуго је тврдила да је то неодрживо.

ибКао што је био случај током пет година откако је Велика Британија гласала за излазак из ЕУ, међусобне оптужбе ће се размењивати у наредним недељама./б

др Азим Ибрахим

/иОвоме се додаје и дебата, ништа мање жива ван Европе, о томе да ли Британија испуњава своје међународне правне обавезе, за које ЕУ тврди да игнорише. Британија је запретила да ће се позвати на члан 16 протокола, „заштитне” мере које суспендују делове споразума, како би заштитиле економске и социјалне интересе у Северној Ирској – иако је Фрост инсистирао да су преговори још увек могући, док је био на функцији.

Савезници ЕУ у иностранству тврде да је ово без преседана и претња светости уговора. Они представљају Велику Британију као непоузданог партнера и преговарача.

Са своје стране, британска влада тврди да је протокол био компромис Велике Британије, са намјером да заштити мировни процес у тешким околностима. У њему се наводи да је влада „непоколебљива“ у својој посвећености споразуму на Велики петак и да је та обавеза „уоквирила сваки аспект владиног приступа преговорима о Брегзиту око Северне Ирске и да ће то наставити да чини“. Влада остаје при ставу да ће се позвати на члан 16 само ако га путем преговора учини неизбежним. Ово ће вероватно бити политика која ће преживети Лорда Фроста.

Као што је био случај током пет година откако је Велика Британија гласала за излазак из ЕУ, међусобне оптужбе ће се размењивати у наредним недељама. И преговарачи ЕУ и Британци су своје случајеве изнели у медије — а сада, све више, на Твитер — у паралелним преговорима за јавно и светско мњење.

Али стране су раније преговарале о споразумима и углавном су постигле споразум. Сам споразум о Брегзиту се више пута сматрао изгубљеним. Црвене линије су померене и реконституисане према потреби. И има простора за континуитет као и за промене. Велики делови протокола о Северној Ирској, на које се нико не противи, остаће — без обзира на резултат преговора и без обзира на то ко води преговоре.

Са министарком спољних послова Лиз Трус која је сада именована да води преговоре, улазимо у оно што би могло бити последње деонице преговора. Изазов са којим се суочавају преговарачи остаје значајан. Али мир у Северној Ирској и Републици Ирској је у интересу свих. И све док је тако, мир не виси о концу преговора. Ако сви поступају у доброј вери, мир и просперитет се могу сачувати. Британски премијер Борис Џонсон ће једноставно морати да пронађе другог министра који ће водити тај напор.

и/и

bbabo.Net