Мислим да у књизи „Реквијем за шпанског сељака“ Рамон Ј. Сендер пише да су свештеници једини људи које сви називају оцем — осим синова, који их зову стрицем. Занимљиво је запажање, али мора се признати да већина свештеника, у ствари, нема деце. Иако све зову сином.

Па када сам прочитао да је папа Фрања критиковао људе који не желе да имају децу и да их замене мачкама и псима, нисам могао да се не запрепастим. Људи који су бирали животни модел који не укључује децу били су критиковани од стране особе која је одабрала животни модел који не укључује децу. То је нешто што се не виђа сваки дан.

Ако неко цензурише љубитеље феијоаде док једу феијоаду, у принципу се смејемо. Али свештеницима је, изгледа, све опроштено.

У брачним церемонијама често плету дуге похвале о предностима брака. Очигледно, јер никада нису били у браку. Да јесу, током периода који не мора да буде дужи од 15 дана, верујем да би хомилије биле мало другачије.

Ако ја, који никада нисам био у рату, објасним некоме ко је управо добио обавештење да иде у Авганистан да ће се упустити у дивно искуство, бићу каменован. Свештеницима нико не смета.

У овом конкретном случају, то је још озбиљније. Папа иде толико далеко да жали што их људи, осим што немају децу, замењују псима и мачкама.

Не знам да ли можете да видите куда идем. Реч је о човеку који живи са Духом Светим — који је, по свему судећи, голуб. Бесрамност, мој Боже.

Штавише, и без жеље да клеветам, чини ми се да овде постоји проблем, да тако кажемо, пристојности. Можда није најбоља идеја да вођа организације која је имала толико проблема са случајевима педофилије изађе и замоли људе да рађају још деце. Да се ​​разумемо, не звучи баш добро.

bbabo.Net