Прва три месеца ове године биће тешка, али је крај пандемије близу - саопштено је из Светске здравствене организације. Према речима портпарола СЗО Дејвида Набара, земље, посебно сиромашне, више немају прилику да уводе нова озбиљна ограничења. Дакле, упркос вирусу, људи ће наставити да раде, што може довести до компликације ситуације. Истовремено, крај пандемије „већ је у нашем видном пољу“, саопштила је СЗО, али није навела конкретан датум.
Значајну штету од соја омикрон ове године већ су забележиле британске власти. Британска економија ризикује да од јануара до фебруара изгуби до 50 милијарди долара, процењује Британски центар за економска и пословна истраживања. Велика Британија пролази кроз тешка времена, али њени најгори страхови се нису остварили, каже Андреј Осталски, њен сопствени дописник из Лондона:
„Ако почнете озбиљно да гледате на ове бројке, онда, искрено, постаје јасно да је ово гатање на талогу кафе. Иако је тешко тврдити нешто конкретно, ово су само претпоставке и хипотезе. Они полазе од претпоставке да би скоро 25% становништва до краја овог периода могло бити у карантину, а радна снага ће бити нагло смањена у готово свим секторима.
А 97 смртних случајева дневно је знатно мање од 200 на које се Велика Британија навикла пре неког времена. Ту је и тужна статистика: од почетка пандемије већ је било 150 хиљада умрлих. А сада се усваја слоган дана да ће са вирусом морати научити да се живи.
Било је чак и гласина да би влада у сваком тренутку могла да најави укидање готово свих ограничења.
И даље постоји проблем недостатка возача, иако, опет, компаније проналазе неке начине да реше та питања, сарађују, мање-више се извуку из ситуације, али не све. Многи су се једноставно нашли на ивици банкрота, али генерално не постоји таква катастрофална ситуација коју су многи предвиђали”.
Док Велика Британија расправља о смањењу карантина, француске власти, напротив, пооштравају политику. Републички Сенат је 10. јануара почео да разматра предлог закона по коме ће садашња санитарна карта од 15. јануара бити замењена вакциналном. То значи да, на пример, они који су имали корона вирус, а невакцинисани неће моћи да посећују јавна места и користе неке врсте превоза.
Доњи дом француског парламента усвојио је документ прошле недеље, што је изазвало масовне уличне протесте током викенда. Штавише, захтеви демонстраната превазилазе питање вакцинације, каже сопствена дописница из Француске Дарија Злотникова: „Покрет против санитарних пропусница постоји већ много месеци.
Али постепено, пред Нову годину, све је почело да опада због разних политичких и природних разлога, приближавања празника, хладног времена и, наравно, широко распрострањене вакцинације, која је постепено освајала територију. У Француској је овај процес веома активан. Међутим, после празника акције које су се одвијале током викенда показале су да расте број демонстраната, а и њихова упорност. Број таквих људи широм Француске се учетворостручио у односу на предбожићне промоције.
Већих нереда није било. Демонстранти су истакли да су изузетно огорчени најновијим изјавама Емануела Макрона, који је у интервјуу рекао да намерава да се вакцинишу сви невакцинисани, да они који одбијају да буду вакцинисани заправо нису грађани земље. Морам рећи да су Французи скоро потпуно вакцинисани. Међу онима који се противе санитарним пропусницама, наравно, има много, међу којима су и они који су вакцинисани.
То нису само убеђени анти-аксери, већ и они који верују да проласци ЦОВИД-а, на овај или онај начин, нарушавају слободу Француза, а ово је само први корак ка увођењу полицијске државе, противници упоређују Француску са Кина, а таквих аспеката има много.
Тешко је овде говорити о озбиљном покрету који ће утицати на јавну агенду. Нису то они „жути прслуци” који су готово пола године монополисали термин.
Овде говоримо више о редовним, али сталним промоцијама. А влада Емануела Макрона очигледно неће променити своју стратегију. Људи који активно учествују у оваквој врсти протеста не само да се противе вакцинацији, ту се, наравно, могу срести и различити сегменти становништва. Али за сада се не може рећи да је то нека врста друштвеног феномена који би могао добити замах у блиској будућности.
bbabo.Net