ЊУЈОРК (АП) — Кристина Агилера не наставља тачно где је отишла пре 22 године са својим шпанским албумом „Ми Рефлејо“ који је освојио латино Греми. Певачица суперзвезде долази пуном снагом као „одрасла жена и мајка“ да покаже своје латино корене на ЕП-у „ЛА ФУЕРЗА“, који излази у петак. И то је само почетак.

„То је нешто што сам желео да радим веома дуго, али да будем искрен, заиста сам желео да сачекам прави тренутак“, рекао је Агилера у четвртак у интервјуу из Лос Анђелеса. „Када је све успорило у последњих неколико година, успео сам заиста да застанем и да се вратим својим приоритетима и ономе што сам желео да урадим.

У „ЛА ФУЕРЗА“ Агилера свира ритмове који се крећу од регетона (у уводнику „Иа Ллегуе“) и латино/урбане фузије, до баладе и гуараче. Она се чак бави ранчеро музиком у „Ла Реина“, за коју каже да је омаж недавно преминулом Висентеу Фернандезу, који је славно извео мексички класик Хозеа Алфреда Хименеса „Ел Реи“.

Године 2020, током пандемије, мајка двоје деце се преселила у Мајами са својом породицом да би месец дана радила у студију са другим музичарима и „коначно заронила на начин на који сам желела, јер то нисам само хтела да урадим и примите песме и будите готови“, рекла је она. „Заиста сам се изнова заљубио у музику.”

Боравак у граду са једном од највећих америчких популација шпанског говорног подручја, где се латино музика може чути свуда, помогло јој је да се поново повеже са детињством и инспирише је: „Било је тако лепо вратити се томе.“ Певачица, чији је отац Еквадорац, одрасла је у породици у којој се говори шпански пре него што су јој се родитељи развели када је имала 6 година.

А њени фанови који говоре шпански могу очекивати више ове године. „ЛА ФУЕРЗА“ је први део трилогије коју Агилера планира да објави 2022.

Агилера је говорила о искуству, да је перфекциониста и живи без очекивања. Одговори су уређени ради сажетости и јасноће.

АП: Да ли је мајчинство играло улогу у томе што сте желели да мало више истражите своје латино корене у овом тренутку?

АГУИЛЕРА: Да, и то је био део зашто је то било толико важно за мене. Знате, одрастао сам у домаћинству у којем се говори шпански... (али) моја деца, немам партнера који говори шпански, тако да они то не чују онако како сам ја одрастао слушајући то. Ово је тако лепа ствар да им пружим, искуство музике, да будем ту и видим да је ово део њих, ово је део њихове позадине, и ово је део мог детињства који делим са њима. Читаво искуство сада, од бебе Кристине са „Ми Рефлејо“ до сада „Ла Фуерза“ као одрасле жене, толико ми значи да то могу да поделим и са својом децом.

АП: Ви сте коаутор свих песама и певате их са савршеним изговором. Какав је био овај процес за вас?

АГУИЛЕРА: Ја то схватам веома озбиљно. Ја сам супер перфекциониста када је реч о себи и свом послу, и веома сам критичан, тако да одвајам време, и зато сам желео да будем окружен и унутра. Мајами је расадник невероватних талената из целог света и опет, латино музика је неоспорна, не постоји ништа слично, и да је осетим изнутра је веома важно за мене. Тако да одем тамо, и када почнем да то слушам из свих углова и сви то говоре (смех) — нико не говори енглески — врло брзо сустижете и многе ствари се памте из детињства. То је као друга природа кад год сам у близини и кад год је певам. И да не кажем да није изазов што ми нисам матерњи језик, али никада нећу одустати од изазова. Ни ја никада нећу ићи лакшим путем. Дефинитивно имам двоје невероватних људи са којима радим који су ми помогли да избрусим речи, а такође је незгодно јер свака територија има другачији начин говора и другачији сленг, па сам то заиста вратио на начин на који сам чуо свог оца да говори и задржавајући га прилично класичним.

АП: Покривате различите жанрове. Да ли вам је било важно да покажете различите латино ритмове?АГУИЛЕРА: Нисам једнодимензионални уметник, одувек сам волела да истражујем различите жанрове на енглеском и да се ограничавам иу латино музици – једноставно ме инспирише превише различитих ствари да то радим. Заиста сам желео да будем веран различитим стварима које ме инспиришу, и волим да се дружим са пријатељима и слушам регетон и плес, због тога се осећаш добро. „Санто“ са Озуном је тако невероватно оличење тога, али знате, увек поштује класику. „Ла Реина“ је прилично аутентична, тако је забавно ући у то и такође је омаж легенди, Висентеу (Фернандез) „Ел Реи“.

АП: Причајте ми о „Санту“. Како је било радити са Озуном?

АП: Две деценије након „Ми Рефлејо“, каква су ваша очекивања од „ЛА ФУЕРЗА“?

АГУИЛЕРА: Без очекивања! То је само рад љубави. Предуго сам у овом послу да бих се бринуо о нечему. Увек се све може догодити! Током година сам научио да се заиста ослободим онога што људи мисле, шта људи говоре. Само желим да радим ствари које волим, да радим ствари за које се надам да их обожаваоци воле и цене и инспиришу. На крају дана, стварно правим музику коју могу да волим и поштујем и на коју се осећам поносно и коју делим са својом децом, која ће живети и након што одем.

___

bbabo.Net