Запослени у Институту за шуме. В. Н. Сукацхева је израчунала да дрвеће неколико деценија у условима пермафроста није имало довољно апсорбоване влаге и хранљивих материја растворених у њему. Као резултат тога, структура годишњих прстенова дрвећа је поремећена. Њихове ћелије губе способност да апсорбују влагу и преносе је од корена дуж целог стабла до круне. То је оно што узрокује да се осуши.

Неповољан процес промене годова почео је, према мишљењу стручњака, 80-их година прошлог века, уз интензивно загревање и све већу аридност. Температура ваздуха посебно упадљиво утиче на раст годишњих прстенова и структуру ћелија код оболелих стабала.

„Наши подаци показују изражену реакцију дрвећа на утицај климатских фактора. Генерално, оштећена стабла су осетљивија на временске услове од здравих (...). То доводи до спорог радијалног раста и слабог интензитета деобе ћелија у пролеће. Као резултат тога, релативно уски годишњи прстенови, који се састоје од малог броја ћелија са смањеном способношћу транспорта воде“, објаснио је Дмитриј Машуков, млађи истраживач Института за шуме Сибирског огранка Руске академије наука.

Резултате рада сибирских научника објавио је часопис Савремени проблеми екологије.

bbabo.Net