Електронско управљање документима постепено продире у све области активности, укључујући и спровођење закона. Електронски кривични предмети се већ активно тестирају у Немачкој, САД, Канади, Великој Британији, Аустрији, Кини, Сингапуру и другим земљама. Постоје предлози да се кривична дела воде дигитално и у Русији. Међутим, ове иновације, уз очигледне предности, имају и много „замки“ за које стручњаци тврде да их превазиђу.
Белгија је била једна од првих земаља која је покренула пројекат е-правосуђа Феникс, због чега су учесници у правним поступцима - судије, полицајци, адвокати - добили приступ дигиталном профилу. Њихова аутентификација се успоставља коришћењем електронског (еИД) пасоша. А како је показало искуство Саудијске Арабије, увођење електронских кривичних предмета умногоме скраћује време за истрагу кривичних предмета – за скоро 80 одсто, неки предмети се чак завршавају у рекордном року – 2 дана.
А каква је ситуација у Русији? С једне стране, у случају увођења електронске методе вођења кривичних предмета и судских поступака, постоји огроман број предности - и смањење времена истраге, и погодност вођења суђења, и још много тога. Али постоје и недостаци, од којих је главни страх од хакерских напада, цурења личних података и незаконитог мешања у кривични случај.
О овој тешкој ситуацији говорило се током недавног ИВ састанка Међународног полицијског клуба на конференцији Људска права у дигиталном добу.
Татјана Москалкова, комесар за људска права у Руској Федерацији, подсетила је да је увођење електронских кривичних предмета једно од питања о којима се највише разговара у домаћој пракси спровођења закона. Према њеном мишљењу, употреба иновативних дигиталних технологија у великој мери поједностављује приступ грађана спровођењу правде, с тим у вези, законодавна власт треба да разради нацрте савезних закона „О електронском кривичном предмету” и „О изменама и допунама кривичних дела. Законик о поступку Руске Федерације”.
Тако је законом предвиђено подношење тужбе, жалбе, презентације и других докумената у електронској форми суду преко јединственог портала државних и општинских служби и других система за електронско управљање документима. Лицима која учествују у предмету, ако постоји техничка могућност у суду, може се омогућити приступ материјалу предмета у електронском облику. Позиви и друга судска обавештења могу се слати и лицима која учествују у предмету и која су пристала на релевантно обавештење преко јединственог портала државних и општинских служби. Учесници у процесу ће моћи да учествују у судској седници коришћењем система веб конференција, под условом да поднесу захтев за то и ако судови имају техничку могућност. А крајем децембра прошле године председник Русије је потписао закон који регулише испитивање, суочавање и идентификацију путем видео-конференције.
Према речима председника руске секције Међународне полицијске асоцијације Јурија Жданова, електронски формат пружа велике могућности за потпуно поштовање и спровођење принципа законитости, неприкосновености личности, обезбеђујући осумњиченом и оптуженом право на одбрану, конкурентност странака, непосредност и усмена расправа, транспарентност и јавност кривичног поступка.
Један од акутних проблема у пракси спровођења закона је принцип вођења кривичног поступка у разумном року. Дигитализација тока рада значајно скраћује време судског поступка. Жртве и сведоци, посебно пензионери, инвалиди и друга лица са ниским примањима, неће морати сваки пут лично да иду на суд или да комуницирају са тужиоцима и истражитељима, а често и у други град или регион. А то значи додатне трошкове.
Јуриј Жданов је истовремено указао и на друге аргументе противника дигитализације кривичних предмета. Вођење електронског кривичног предмета уско је повезано са питањима идентификације особе која има приступ дигиталном „досијеу“, континуираном могућношћу, уз одређени ниво техничке писмености, незаконитог уношења измена у електронске документе и материјале кривичног предмета. Правосудну заједницу највише занимају питања информационе безбедности, јер „напредном” ИТ стручњаку није тешко да изврши измене или допуне електронских докумената, посебно кроз несигурне канале комуникације.
Постоји и друга страна проблема. Електронски формат вођења кривичног предмета, као и учешће у суђењу путем видео-конференције, не искључује, сматра Јуриј Жданов, да ће учесници у поступку бити лишени слободне воље. Заиста, ван камере за видео снимање у режиму онлајн састанка може бити особа која прети сведоку, вештаку, било ком учеснику у кривичном процесу.
Приступ е-правосуђу, а самим тим и електронском формату кривичног предмета, отежан је постојећим дигиталним јазом између учесника у кривичном поступку. Постоји потреба за креирањем и имплементацијом повезаних електронских докумената – сертификата, налога и сл., којима се доказује идентитет учесника у процесу, специјализованих информативних портала и приступних програма са високим степеном заштите. А то захтева време и обимну модернизацију техничке опреме. Спровођење електронског кривичног предмета не искључује техничка преклапања и кварове.
Па ипак, колико је опасно цурење личних података, хоће ли криминалци читати кривичне предмете у јавности?
Представници банкарске заједнице сматрају да су међу ризицима који прате прелазак на електронске кривичне предмете цурење информација, уништавање података, на пример, као резултат заразе вирусом за шифровање или техничког инцидента, могућност фалсификовања кривичног предмета од стране модификовање протокола и других процесних докумената који се налазе у њему.
Алати за смањење ризика могу бити и основне мере заштите, као што су вишефакторска аутентификација, контрола приступа и специјализоване мере, на пример, стварање изолованог кола, уграђивање водених жигова у електронске документе, коришћење ДЛП система за спречавање цурења информација, праћење Интернета ради цурења. Иначе, база електронских кривичних предмета може постати архива готових рецепата за криминалце почетнике.
bbabo.Net