Дакле, на прво место међу најштетнијим навикама у исхрани стручњаци стављају употребу прерађене хране. Ове намирнице обично садрже огромне количине рафинисаних угљених хидрата, додатог шећера и опасних масти, које су крајњи производи повећане гликозилације. Крајњи производи гликозилације настају када се шећер комбинује са мастима или протеинима и може оштетити микробиоту црева, каже дијететичар Триста Бест. Конкретно, могу убрзати процес старења коже и такође повећати ризик од развоја Алцхајмерове болести.

Једнако штетно је и превише додатог шећера у исхрани. Слаткиши у неограниченим количинама не само да убрзавају старење организма, већ и повећавају ризик од развоја кардиоваскуларних болести. Публикација цитира резултате студије објављене у Америцан Јоурнал оф Цлиницал Диететицс, која је показала да зависност од додатог шећера у прерађеној храни код старијих људи погоршава астенију, која се манифестује повећаним умором.

Недостатак влакана и пребиотика у исхрани такође негативно утиче на тело. Међутим, обоје се лако могу надокнадити једењем хране као што су зоб, махунарке, сочиво, спанаћ, боровнице, шпаргле, јабуке, крушке, бадеми, семенке и бели лук.

Раније је постало познато да су научници саставили мета-анализу научних студија о односу исхране са очекиваним животним веком. На основу добијених података развили су калкулатор оброка. На пример, ако просечна 20-годишња Американка ревидира своју исхрану ка здравијој храни, онда ће се њен животни век теоретски повећати за око 10 година. Ако просечан Американац размишља о правилној исхрани са 80 година, онда ће му се животни век повећати за 3,4 године.

Материјал је информативног карактера. Прво треба да се консултујете са специјалистом.

bbabo.Net