Од студентских година, Ана Испирјан се бавила и научним истраживањем - сада је вршилац дужности шефа Одељења за физику и технологију наноструктура и материјала Севернокавкаског федералног универзитета. Ана има преко 30 објављених радова, од којих је 12 у врхунским међународним научним часописима индексираним у Веб оф Сциенце и Сцопус-у. Ауторка је шест сертификата о државној регистрацији компјутерских програма.
"Увек сам имала жудњу за науком. И не само за физиком и математиком, већ и за тачним наукама уопште. Као студент почела сам да идем у лабораторију и експериментишем", каже Ана Испирјан.
Биофизичар Саратовског националног истраживачког државног универзитета. Чернишевски Јулија Свенскаја развија тему трансдермалне испоруке лекова. Јулија ради у научној групи коју води професор Глеб Сухоруков са Универзитета Куеен Мари у Лондону. У њеном пртљагу - стажирање у водећим истраживачким институтима у Немачкој, Енглеској, Италији, одбрана докторске тезе.
"Фокусирани смо на начин уношења лекова у организам кроз фоликуле длаке. Сигуран сам да ће то помоћи да се квалитативно унапреди успешност лечења дерматолошких обољења. Већ су примљена три патента за нове методе терапије које обезбеђују системско испорука лекова који делују у малим дозама: хормона, аналгетика, као и лекова намењених лечењу неуродегенеративних и неуролошких болести“, рекла је Јулија Свенскаја.
Истраживач у Центру за имунологију и ћелијске биотехнологије ИКБФУ И. Кант, кандидат медицинских наука Кристина Јурова се бави остеоимунологијом, проучава карактеристике међућелијских интеракција ћелија имуног система. Научно-истраживачки рад је започела у трећој години, када је обављала приправнички стаж на Клиници Универзитетске болнице, истражујући ефекте нових контрастних средстава у МР.
"Наука је веома перспективна област која доприноси вишестраном развоју личности, упознавању веома интересантних људи и ширењу сопствених видика. Не знам за друге области у којима се може толико снажно развијати потенцијал као у научној делатности, ово је веома креативна професија, где успех и реализација зависе самог човека“, сигурна је Кристина Јурова.
Сада, заједно са својим колегама, млада научница активно се бави истраживањем карактеристика рестаурације коштаног ткива након сложених прелома, у којима се користе операције остеосинтезе.
„Након уласка у СУМ, дошла сам до јаког наставника, шефа катедре, доктора економских наука, професорке Марине Ефимове. Ово је одиграло одлучујућу улогу. Добио сам сјајну прилику да обавим две међународне праксе: на Универзитету у Кембриџу и у Словенија“, рекла је Екатерина.
bbabo.Net