Када су објављене информације о страшним налазима, на Интернету су се почела постављати питања да ли ове посмртне остатке треба подићи или је боље оставити их на местима стрељања. „Одговорићу речима једног старијег црвеноармејца, мештана села Красноје. Једном, док је био у јарку где су се вршила ископавања, рекао је: „Сахрани нас као човека.“ А ово је оно тестамент оних људи који леже у тим масовним гробницама. И после 80 година ми радимо овај посао“, нагласио је регионални тужилац.

Према његовим речима, било је могуће систематизовати архиве и налазе 1940-50-их, као и 1970-80-их година на територији Гомеља. „У којој год области да су изграђени, остаци су пронађени свуда: тролејбуско одељење у улици Советска, аутобуско одељење на Речичкој магистрали, регионално тужилаштво итд.“, рекао је Виктор Морозов.

Наставља се и мукотрпан рад у архивима. Тек сада је некадашња партијска архива скинула печат тајности са многих докумената. Сви документи које даје архив налазе се у томовима кривичних предмета за сваки округ, за свако насеље.

Широм републике, тужиоци поклањају месним школама експонате са живом успоменом. "Ово је само почетак. Морамо направити озбиљан музејски фонд, који ће постати обавезан део идеолошко-образовног процеса. И деца и одрасли треба да знају истину. Заправо, тек сада почињемо да сазнајемо праву истину А ово су застрашујућа открића“, рекао је генерал. Белоруски тужилац Андреј Швед.

bbabo.Net