МЕСЕЦИ су потрошени због интерпелација. Сумња се да ће недавна два роштиљања која смо имали бити последња. Чини се да нема излаза из вртећих врата препуцавања између Народне скупштине и владе, јер је ова последња деловала слабо и неспособно да се брани на начин који доликује владама које доносе одлуке.
Министре који су провалили у стршљеново изборних интереса боље је било бранити отварањем трновитих досијеа у циљу реформи.
Пре печења министра спољних послова и државног министра за послове кабинета шеика др Ахмеда Насера Ал-Мохамеда, посланици су пржили заменика премијера и министра одбране шеика Хамада Џабера Ал-Алија јер је и он отворио досије именовања на основу непотизма и фаворизовања, због чега се десетине запослених враћају из иностранства. Такође је покренуо хируршку операцију за искорењивање корупције у свом министарству и његовим филијалама, исту ствар коју је урадио министар шеик др Ахмед Насер Ал-Мохамед.
Оно чему смо свједочили ове седмице није била интерпелација у правом смислу, већ збирка питања за која су се правни стручњаци једногласно сложили да су неуставна.
Ипак, министар се суочио са посланицима и јаким аргументима и доказима оповргао све наводе. То је била добра ствар, међутим, шта је Кувајт имао користи од те две интерпелације? Хоће ли бити још?
Ствари никада неће ићи на начин на који сваки Кувајћанин тежи. За вишеструке проблеме изазване овим застрашујућим економским и друштвеним пропадањем неће бити решења, јер се од ослобођења до данас није променио ни парламентарни ни владин учинак.
Реалност је да посланици настоје да склапају договоре, а влада ради према ономе што блокира бригу о одговорности и конфронтацији, наоружана слабим изговором да је парламент онемогућава да ради.
Ово што се дешава је злочин против Кувајта. У време када суседне земље убрзавају темпо развоја, па чак и чине чуда у отварању према другима и ревитализацији својих економија, ми назадујемо у свим аспектима.
На друштвеном плану, Кувајт много заостаје. Чини се као да је напустило садашњу еру и вратило се у пећине средњег века, а што се тиче економског, говорите нестручно, а то нас тера да се запитамо, чему све ово?
Ако је аргумент да је „Кувајт другачији“ и да има своју демократију, жалосно је што је ова карактеристика за нас постала катастрофа, јер је уступила место доминацији језика увреда, неповерења и племенског, секташког и расног дискриминације, а није донела никакву корист земљи и њеном народу.
Уместо тога, Кувајт одбацује све демократије, а не само ову искривљену демократију која нас је довела до тога да изгубимо способност разликовања између исправног и погрешног.
Заиста, испитивање министра спољних послова неће бити последње, јер политичке и изборне сплетке настављају да стварају кризе, па чак и да их измишљају за постизање уских и личних циљева.
То значи да ће Кувајт наставити да губи све док не постане дефицитарна држава, не само финансијски, већ на свим нивоима на којима је пионир.
То је зато што не постоји извршна власт која је у стању да донесе смелу одлуку. Игра неповерења ће трајати све док је парламентарци виде као исплативу инвестицију. Нека Свемогући Аллах помогне Кувајту у ономе са чиме је повезан.
Нека се Аллах смилује познатом арапском мислиоцу Ибн Халдуну који је рекао: „Када државе ослабе, људи постају све везанији за секте и племена, а израз патриотизам постаје нека врста делиријума. Глас мудрих се губи, бука проповедника нестаје, а људи се надмећу за припадност. Нестају и концепти национализма, патриотизма, вере и принципа вере. Укућани се међусобно клевећу и оптужују за најамништво и издају”.
bbabo.Net