Једно од најбољих пријатељстава Емилијана Станева је са Димитром Талевом
Исте године на књижевној сцени дебитовали су Емилијан Станев и Димитар Димов
Емилијан Станев и Елин Пелин – два уметничка погледа на дуализам бугарског
У књизи др Пенчева оцртавају се и типолошке везе значајне за овај књижевни период. Међу њима је и дуализам у бугарском друштву, који различито причају Емилијан Станев и Елин Пелин – један „Легендом о Сибину” и „Антихристу”, а други – серијом прича „Под манастирском лозом”. Доказ њиховог пријатељства је том са првим издањем серије „Под манастирском лозом“ са прелепим повезима и натписом „Са најбољим пријатељским осећањима дајем ти ову књигу, драги Емилијане, ценећи твоју одличну белетристику“. У књизи др Пенчеве штампане су и друге посвете и аутограми Емилијану Станеву његових угледних савременика.
Емилијану Станеву се Чудомир веома допада
Радој Ралин је рекао др Пенчевој, која је тада била млада кустос музеја, да се Емилијану Станеву веома допао Чудомир и то је забележено у дневнику његове супруге Надежде Станеве, под називом „Дневник наставка“. Ту он одређује Чудомира као аутора живог живота, јер његови ликови имају стварне прототипове, а приче су се заиста десиле. У књизи др Пенчева објављени су делови скеча Емилијана Станева „Чудо као хумориста“. У овом тексту га пореди са Алеком Константиновим и Иваном Вазовим. Истовремено, Чудомиров однос према Емилијану Станеву није једнозначан, чак је дозволио себи да га иронизира и то је документовано у Чудомировом дневнику.
Сусрет класика са магичним реализмом
Емилијан Станев је био први уредник Јордана Радичкова и упркос свим његовим примедбама и коментарима, њих двојица - представници две различите генерације у књижевности, постали су култни пример пријатељства.
Радичков му је посветио приповетку „Јеж”. Др Пенчева у својој студији детаљно описује историју односа њих двоје. Она цитира речи из дневника Емилијана Станева, из којих се јасно види да су њих двојица једном путовали у Пловдив и Емилијан Станев му је рекао – „Јордане, не разумем те много, још увек имаш исте слике“, а Радичков је одговорио – "Збогом Емилијане, а ја их не разумем." У свом истраживању ове снажне везе између два класика, др Пенчева се позива на чланак Николаја Звезданова – „Други као у смрти. Емилијан Станев у свету Радичкова“.
bbabo.Net