Без обзира на то да ли је одлука владе о издавању здравствених књижица заиста један од првих корака ка претварању Пакистана у исламску државу благостања, како премијер тврди, она се и даље истиче као значајна иницијатива; посебно с обзиром на стање привреде. Али премијер је био веома у праву што је жалио да је однос лекара и популације у Пакистану један од најгорих на свету. Сигурно је веома чудно да земља има веома високу стопу незапослености међу образованим професионалцима, и веома велики број њих су лекари, а истовремено нема довољно квалификованих лекара да адекватно попуне све болнице.

Било је и више од зрна истине у тврдњи да су узастопне пакистанске владе одговорне за укупни слом здравственог сектора јер му никада нису посветиле пажњу или новац који му је био потребан за раст. Ипак, уместо да се и даље говори о томе како је њихова политика била штетна за напредак земље и зашто им се никада не би дозволило да се врате, премијерово време би било боље потрошити на елаборирање у чему је другачији приступ његове владе и на који начин је боље. Здравствена књижица је велики корак напред, али неће решити лекарско-болнички проблем о коме је говорио.

Без сумње, овај проблем неће нестати на брзину, али у једном тренутку ће морати да се предузму први кораци. Тренутно најбољи пакистански лекари не раде и не служе у Пакистану само зато што налазе боље послове, бољу плату, далеко боље погодности и боље животе у другим земљама. А ова питања неће ни почети да се решавају само упирањем прста у странке које су сада у опозицији. Главни проблеми укључују нестандардне капацитете за образовање и обуку, недостатак врхунских наставника, корупцију и фаворизовање у процесу запошљавања у државним институцијама, и потпуно разорену структуру плата у већини државних болница. И здравствене књижице ће много боље служити народу када буде више и бољих лекара и болница. *

bbabo.Net