Случајеви Сомцхаија и Јирапхонга нису неуобичајени на Тајланду. Било је неколико случајева присилних нестанака и тортуре. Многи од ових случајева су до данас остали неразјашњени, а починиоци нису одговарали.
Власти сада разматрају нацрт закона, Закона о спречавању и сузбијању тортуре и присилних нестанака. Пошто ће овај закон криминализовати тортуру и присилни нестанак, Амнести Интернатионал прати његов развој.
Нацрт у садашњем облику предвиђа да се изјаве или информације добијене мучењем -- дефинисане као окрутно, нехумано и понижавајуће поступање или кажњавање (ЦИДТ/П) -- као и присилни нестанак не могу користити као доказ осим ако таква изјава или информација нису за сврху гоњења извршилаца ових кривичних дела.
Нацрт такође препознаје да је присилни нестанак континуирано кривично дело, што значи да почиње од тренутка лишења слободе и траје све док се не сазна где се лице налази, чак и ако се то сазна тек много година касније.
Похвално је то што се радна комисија, коју чине цивилно друштво, странке и академици, труди да стане на крај нестанцима и тортури. Ипак, како ствари сада стоје, Тајланд је далеко од тога да заиста заштити свакога од тако нечувених кршења људских права. Напори комитета додатно су отежани неизвесношћу да ли ће Министарство правде и Државни савет применити промене које су настале у процесу израде нацрта.
Један елемент нацрта закона захтева да службена лица која су задужена за држање лица у притвору морају одмах да евидентирају када приме лице у притворском месту. Законом је предвиђена и казна ако службено лице одуговлачи, не евидентира, нетачно евидентира или одбије да евидентира долазак лица у притворско место, или на други начин омета законска права и правна средства лица које се налази у притвору.
Нацрт закона даље каже да само у изузетним околностима и под веома строгим условима јавни функционер или суд могу одбити да открију информације о притвореном лицу.
У нацрт су укључене мере заштите које већ постоје у тајландском закону у вези са мучењем, ЦИДТ/П и присилним нестанцима, на пример, оне у Законику о кривичном поступку. Међу мерама заштите су и омогућавање притвореницима да у што краћем року, а најкасније у року од 24 сата од тренутка хапшења, приступе адвокату, као и давање обавештења родбини о хапшењу притвореника и месту притвора. Важно је поновити ове заштитне мере у нацрту закона тако да он обухвата читав низ заштите од тортуре, ЦИДТ/П и присилног нестанка.
Комисија која проучава нацрт закона данас ће објавити његову верзију. Комисија ће потом свој нацрт доставити Представничком дому за друго и треће читање.
Препоруке које је одобрио Амнести Интернатионал могу, али не морају бити интегрисане у верзију коју ће комисија доставити Представничком дому. Ако се промене прихвате и нацрт закона буде усвојен, и буде у складу са обавезама Тајланда према међународном праву о људским правима, настали акт би донео наду онима чија су права повређена.
То укључује оне који су издржали, али су имали среће да преживе тортуру, као и породице жртава присилног нестанка чије је боравиште непознато. Слично важна компонента нацрта је да ће постојећи рокови застарелости бити уклоњени како би се омогућило жртвама и породицама да траже правду.
Свему, Закон о спречавању и сузбијању тортуре и присилних нестанака пружиће значајну заштиту свима на Тајланду, јер садржи јасне смернице које власти -- полицијске, војне и судске -- треба да следе. Крајњи циљ је да се обезбеди да понашање власти буде транспарентно и да се сви укључени сматрају одговорним за своје поступке како се трагедије као што су Сомцхаи и Јирапхонг не би поновиле.
Пиианут Котсан, директор Амнести Интернатионал Тхаиланд.
bbabo.Net