бПажњи руских школских наставника историје!/б

Уколико сте заинтересовани за овај облик рада редакције часописа са школским наставницима историје - пишите нам. "Родина" је спремна да одржи отворену лекцију историје на теме које вас интересују у било ком региону наше домовине.

Наша адреса: родинаинфо@

Црвена армија се зауставила на прелазу Бајкалског језера и није даље прогонила белце - у Трансбаикалији су јапански освајачи контролисали ситуацију, а Совјетска Русија није намеравала да се меша у рат пуног размера са Јапаном.

Такав рат није желео ни Јапан.

У јулу се ФЕР договорио са јапанском командом о неутралности и повлачењу трупа из Забајкалије, што је предодредило одлазак Белих одатле. У октобру је Народна армија заузела Читу, а у новембру је око 20 хиљада белих војника кренуло преко територије Кине у Приморје.

Међутим, то више није била баш војска. Оружје је морало да се преда при преласку кинеске границе, тако да су белци заправо стигли у Приморје као избеглице, задржавши само своју организацију.

Међутим, ситуација се убрзо нагло погоршала.

Тако се показало да је Јужно Приморје одсечено од Далекоисточне Републике.

Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести » Назад на вести »

Наређење генерала Молчанова

Брдо јуна-Коран код Волочајевке је био погодан положај за одбрану Белих: доминантна висина, са које снежна равница без икаквог растиња простирала се даље 4-5 верста ка западу. Требало је само ојачати позицију, а фронтални напади су постали самоубилачки. Поред тога, 25 миља западно од Волочајевке није било насеља где би се трупе које су напредовале могле сакрити. Бели, који су у ноћи 6. јануара заузели Волочајевку, искористили су ове предности и направили брдо у центар своје одбране.

"Питање самог нашег бића захтева пун напор свих снага за победу. Побеђује онај ко је страсно жели. Живимо са победом. Неуспех нас може лишити самог постојања као антибољшевичке организације."На вас, виши лидери, апелујем на вас да усадите страствени дух победе у срца ваших подређених.

Морамо разговарати са сваким и наелектрисати свакога ... Уверен сам да још увек можемо да нанесемо толики пораз непријатељу да се неће још дуго опорављати ... Победа је потребна и мора бити.

Строга рачуница у свему, у свакој ситници.

Неуморно се консолидујте, али ово није довољно, упознајте све да ни у ком случају не бацате жицу.

Непријатељ је одговорио ништа мање емотивно и оштро.

„Само је вишак крви пролио ионако исцрпљени руски народ, али никоме неће предати своје револуционарне тековине и своју нову слободну државност.

Ја сам војник револуције и желим да разговарам са вама пре него што почнем последњи разговор на језику топова.

Није било одговора.

Диспозиција

Бело укорењено у области између реке Тунгуске и железничке пруге. Постављена су од једног до три реда бодљикаве жице, митраљеска гнезда, ровови у снегу обложени џаковима земље, обложени снегом и на неким местима поливени водом. Најјачи положаји су на подручју брда Јун-Коран, док су пругу покривали само оклопни возови и митраљеска гнезда. Међутим, према сведочењу Белих, Црвени су преувеличавали значај утврђења.

Утврђено подручје је заузела група пуковника А.Г. Аргунов: 2675 бајонета и сабља, 26 митраљеза и шест топова, два оклопна воза („Капелевец” са два оруђа и девет митраљеза и „Волжанин” са два топа). Група генерала И.Н. Никитин.

Изнад Волочајевке били су мразеви од 30-35 степени. Ударац на главном правцу задала је Обједињена стрељачка бригада Ја.З. Покус, који је напао положаје Белих на станици, у селу Волочајевка и на брду Јун-Коран.

До 17 часова црвени су се, не разбијајући жичане баријере, повукли. Али прва битка је омогућила да се открије непријатељска групација, да се утврде њене снаге и слабости.

Оклопни возови су у великој мери преокренули ток битке.

„Видео сам много борби. Било је много тешких тренутака и тешких ситуација, много тога је заборављено, али до краја живота имам у сећању сваки час, сваки тренутак од 48 страшних сати код Волочајевке“5.

Бели су се повлачили железницом, одржавајући ред – црвенима нису оставили ни једну пушку ни митраљез. Црвени су били уморни и престали су да јуре. Али исход операције је био јасан.

„Волео бих да знам колико жртава, колико руских лешева је још потребно да вас убеде у узалудност и бесплодност вашег последњег покушаја да се борите снагом револуционарног руског народа, који своју нову државност гради на пепелу економска пропаст?

Колико руских мученика вам је наређено да баците подно јапанског и другог страног капитала? ... Не, генерале, ми то нећемо дозволити. Ми, сељаци, бранимо своју родну имовину, своју родну револуционарну руску земљу, први пут у вековима смо видели своју истински народну моћ.

Много година касније, у Сан Франциску ће бити снимљен аудио интервју са 84-годишњим генералом В.М. Молчанов. Такође је подсетио на Блухерова писма:

„Када је Блухер преузео команду и почео да нас контранапада, писао ми је писма у којима је тражио од мене да окончам рат и нудио ми војни положај у Црвеној армији који је одговарао мојим способностима... Како сам могао, када сам против бољшевика? , иди са њима „Једноставно нисам одговорио ни на једно писмо“7.

КЉУЧНО

Очи на линији ватре

Текст:бАлександар Филимоненко/б

Једина панорама у Русији посвећена грађанском рату може се видети у Хабаровском музеју Гродеков

Од идеје да се поново створи слика битке, на десет хиљада километара од Волочајевке, требало је одустати. Сада се ствар схвата много озбиљније. У пролеће 1971. Агапов и Горпенко су стигли на ратиште. Команда Далекоисточног војног округа доделила је инжињеријску чету за изградњу одбрамбених линија. Војници у виду војника Народне армије јуришали су на утврђења. Уметници су цртали...

Панорама Волочајева је пета у нашој земљи после Бородина, Стаљинграда, Севастопоља и Транссибирске. Од својих претходника се разликује по интимности: стојите на неких два метра од платна, а филигранско извођење предметног плана ствара упечатљив ефекат присуства. Очи са учесницима битке! Наравно, било је и неких нетачности, како су истицали историчари: народна војска је ишла у напад са црвеним барјаком, иако је на застави Далеког истока био плави правоугаоник; на шињелима белогардејаца блистају златне еполете. О борби прса – кључном заплету панораме – нема помена у архивским документима.

Али то не умањује заслуге креатора овог изузетног историјског споменика. И за многе генерације школараца, лекције о вештачкој Волочајевској сопки остале су у њиховом сећању за цео живот.

У Консолидованој бригади орден Црвене заставе добило је 67 људи, међу којима и командант бригаде Јаков Покус.

Ухапшен и умро у затворској ћелији новембра 1938. Рехабилитована због недостатка кривичног дела. Два супружника су стрељана, трећи је прошао кроз логоре. Сви су касније рехабилитовани.

Погода. Иаков Покус. /бКомандант Обједињене стрељачке бригаде, касније – командант дивизије.

бПавел Постисхев. /бЧлан Војног савета Источног фронта Далекоисточне републике.

бПиотр Парфенов. /бНачелник политичког одељења Народне револуционарне армије Далекоисточне републике, аутор чувене песме „Кроз долине и брда“.

Стрељан 1937. Рехабилитирани.

бВикторин Молчанов./б Командант Белоповстанске армије, генерал-потпуковник.

Погода. Афиноген Аргунов. /бКомандант белих трупа код Волочајевке.

Убијен у Харбину 1932.

1. .. И у Тихом океану су завршили свој поход. Хабаровск, 1932. С. 135.

2. Ефимов А.Г. Ижевци и Воткинци. Борба против бољшевика 1918-1920. М., 2008. С. 325.

3. Левкин Г.Г. Волоцхаевка без легенди. Хабаровск, 1999, стр.64.

4. Ефимов А.Г. Са становницима Ижевска и Воткинска на Источном фронту. Чланци, писма, документи. М., 2013. С. 117.

5. Закхаров А.Н. Далекоисточни Перекоп // Таига хикес. М., 1936. С. 292.

6. Блуцхер В.К. Чланци и говори. М., 1963. С. 89.

7. Молчанов В.М. Последњи бели генерал. М., 2009. С. 181.

bbabo.Net