Али пет година касније, колера је са новом снагом погодила Авганистан и суседни Иран. Да би осигурало безбедност својих грађана, совјетско руководство је предузело непопуларни, али најефикаснији начин - потпуни карантин. Затворене су совјетско-авганистанске и совјетско-иранске границе, предузете су строге карантинске мере у Каракалпачкој АССР и Хорезмској области Узбекистанске ССР, где су откривене појаве колере.

„Економска ситуација у земљи, посебно ситуација са горивом, из дана у дан се погоршава [...] На пумпама се накупља велики број аутомобила, спекулише се бензином, долази до туча. Сада су потешкоће совјетске Уније, која је под изговором колере, која не постоји у Авганистану, зауставила снабдевање Авганистана нафтним дериватима и другим животним добрима и тиме пореметила привредни живот земље“2.

Број 1. Протоколна Резолуција Президијума ЦК КПСС

од 10.08.1965.

38. О мерама за спречавање ширења епидемије колере

1. Да одобри нацрт резолуције Савета министара СССР-а о мерама за ширење епидемије колере (у прилогу) који су поднели Министарство иностраних послова СССР-а, ММФ, Министарство железница, Министарство одбране, Министарство спољне трговине, КГБ под Саветом министара СССР-а и Министарством здравља [...]

Додатак Указу Президијума Централног комитета КПСС

Тајна

Савет министара СССР-а

Уредба

[10] Август 1965. Москва, Кремљ

О мерама за спречавање ширења епидемије колере

1. У вези са претњом уношења колере у СССР из Авганистана и Ирана, привремено (до истека потребе) обуставити свако кретање становништва, животиња и робе коњским, аутомобилским, железничким, воденим и ваздушним транспортом између Ирана , Авганистан и СССР.

Обавезати Министарство цивилног ваздухопловства (друге Шалтере) да привремено, до даљег, обустави летове авиона свих авио-компанија на међународним авио-линијама Москва – Кабул, Ташкент – Кабул и Москва – Техеран (са изузетком специјалних летова); Министарство ратне морнарице (друг Бакаев) да обустави путовања између СССР-а и Ирана на Каспијском мору, а Савети министара Узбекистанске ССР, Азербејџанске ССР, Туркменске ССР, Таџикистанске ССР и Јерменске ССР - да обуставе пловидбу бродова дуж граничне реке са Авганистаном и Ираном и коришћење воде на овим рекама.

2. Обавезати КГБ при Савету министара СССР-а (друг Семичастни) да обезбеди спровођење мера у вези са привременим затварањем совјетско-авганистанске и совјетско-иранске границе.3. Задужити Министарство спољних послова СССР-а да обавести владе Авганистана и Ирана о усвајању карантинских мера у Совјетском Савезу на совјетско-авганистанској и совјетско-иранској граници у циљу спречавања уношења колере, као и да обавести о томе преко друга Антонова, краља Авганистана, Мохамеда Заир Шаха, совјетског амбасадора у Авганистану, на одмору на Криму.

4. Обавезати Савет министара Узбекистанске ССР (друг Курбанов) да организује строги карантин у области Хорезма и Кара-Калпачке АССР, издвајајући за то контигенте Министарства јавног реда.

Обавезати Министарство одбране СССР-а (друг Малиновски) да додели на располагање Савету министара Узбекистанске ССР неопходан број војних контингената како би се обезбедио строги карантин у области Хорезма и Кара-Калпак АССР.

5. Да обавеже Савет министара Узбекистанске ССР (друг Курбанов) да забрани кретање становништва, животиња и добара свим превозним средствима између Хорезмске области и Кара-Калпачке АССР и других региона Узбекистанске ССР и друге републике Совјетског Савеза.

Улазак у област Хорезма и Кара-Калпак АССР и излазак из овог региона и Аутономне Републике током карантина у друге регионе Узбекистанске ССР и Совјетског Савеза може се извршити само уз дозволу Ванредне владине комисије за борбу против епидемије. Централног комитета Комунистичке партије Узбекистана и Савета министара Узбекистанског СССР-а.

6. Обавезати Савет министара Узбекистанске ССР (друг Курбанов) и Министарство здравља СССР (друг Гусенков) да обезбеде спровођење скупа неопходних медицинских, превентивних и противепидемијских мера на територији Кара-Калпак АССР и Хорезмска област Узбекистанске ССР.

7. Именовати друга А.И. Бурназијана, заменика здравства СССР-а, за ванредног опуномоћеника Савета министара СССР-а за спровођење противепидемијских мера за борбу против колере у Узбекистанској ССР.

председавајући

Савет министара Савеза СССР А. Косигин

Менаџер

Савет министара СССР М. Смиртјуков

АПИ. Ф. 3. Оп.18. Д. 209. Л. 33-34.

Да би се Савету министара Узбекистанске ССР пружила практична помоћ у елиминисању епидемије колере у Кара-Калпачкој АССР и региону Хорезма:

1. Дозволити Савету министара Узбекистанске ССР да позајми санитарну, привредну и медицинску имовину из мобилизационе резерве републичке здравствене организације по стопи распоређивања болница за 5.000 кревета.

2. Из резервног фонда Савета министара СССР-а доделити Савету министара Узбекистанске ССР 6 милиона рубаља за одржавање привремених епидемијских кревета и спровођење посебних противепидемијских мера.

3. Дозволити Министарству здравља СССР-а да покрије трошкове одржавања епидемиолошких тимова које шаље Министарство, као и трошкове бактеријских препарата и трошкове њихове доставе на одредиште, на терет општих апропријација (укључујући плате) према према процени Министарства здравља СССР-а.

председавајући

Савет министара СССР А. Косигин

АПИ. Ф. 3. Оп. 18. Д. 209. Л. 38.

Тајна Централног комитета КПСС

Јусуф је такође затражио да Совјетски Савез откупи свеже воће у Авганистану, које авганистански произвођачи не могу да извозе у Индију и Пакистан због војног сукоба између ових земаља. Истовремено, Јусуф је отправнику послова СССР-а рекао да „у Авганистану више нема болести од колере”.

Према доступним подацима, епидемија колере у Авганистану и Ирану још није престала, укључујући и провинције ових земаља које се граниче са Совјетским Савезом. Постоје и докази о слабљењу пажње авганистанских и иранских власти у борби против избијања колере.С друге стране, затварање границе са СССР-ом негативно утиче на економску ситуацију Авганистана и Ирана, што наводи владе ових земаља да траже од совјетске стране да отвори границу, иако постоји опасност од ширења епидемија колере још није уклоњена.

Узимајући у обзир озбиљне економске потешкоће које су настале у Авганистану, било би могуће отворити совјетско-авганистанску границу у наредним данима, уз стриктно поштовање утврђеног карантинског режима, посебно пошто су мере предузете одлуком Централног комитета КПСС, укључујући и привремено затварање совјетско-авганистанске и совјетско-иранске границе, дало је позитивне резултате. Истовремено, пожељно је да се кретање роба и људи са територије Авганистана на територију СССР и транзит робе која долази са територије Авганистана сведе на минимум у наредних месец и по до два месеца и спроводити уз појачане карантинске мере које су заинтересоване стране договориле са Министарством здравља СССР-а.

Као одговор на релевантне захтеве Авганистанаца и Иранаца, донете су одлуке да се дозволи пролазак хитног терета у Авганистан и Иран из Совјетског Савеза. Истовремено, треба напоменути да се транспорт робе у Авганистан и Иран, према већ донетим одлукама, одвија споро, што изазива незадовољство у влади и пословним круговима ових земаља.

Такође постоји потреба да се настави испорука робе у Авганистан за изградњу низа објеката који се граде уз помоћ Совјетског Савеза, потребно је у блиској будућности испоручити око 15 хиљада тона материјала за гашење пожара на гасној бушотини у северни Авганистан итд. Прекид нормалних трговинских операција СССР-а са овим државама, посебно са Авганистаном, такође може штетити нашим интересима, јер га западне земље могу искористити за улазак на робна тржишта Авганистана и Ирана, којима су последњих година овладали совјетски спољнотрговинске организације.

Имајући у виду све ово, Министарство иностраних послова СССР, Министарство здравља СССР, КГБ при Савету министара СССР и Министарство одбране СССР сматрају да је сврсисходно спровести следеће:

3. Задужити Комисију Президијума Савета министара СССР за економске односе са иностранством да у року од три дана припреми предлоге за организовање извршења наших испорука у Авганистан и Иран, о промету терета и транзитним пословима са овим земљама и о упућивање (повратак) совјетских специјалиста у ове земље, уз стриктно поштовање утврђеног карантинског режима и других противепидемијских мера [...]

В. Кузнетсов

И. Данилов

В. Семицхастни

А. Грецхко

АПИ. Ф. 3. Оп. 29. Д. 41. Л. 63-66.

Број 4. Из протоколарне резолуције Президијума ЦК КПСС

од 14.09.1965.

74. О укидању ограничења на државној граници СССР-а са Авганистаном и Ираном.

3. Обавезати Министарство спољне трговине и Државни комитет Савета министара СССР-а за економске односе са иностранством да предузму хитне мере за обезбеђивање узајамних испорука робе у Авганистан и Иран у складу са закљученим споразумима, укључујући транзит [. .]

АПИ. Ф. 3. Оп. 18. Д. 367. Л. 49-50.

1. АПИ. Ф. 3. Оп. 29. Д. 41. Л. 86.

2. Ибид.

bbabo.Net