Очигледно, Вијеће министара не покушава да изађе из политичког карантина у који је ушао због страха од било каквог корака који би могао довести до парламентарне истраге, што ремети удобност владе и њену овисност о вакууму.
Због тога се извршна власт не помера осим када задеси катастрофа и избије несрећа. Ово је постала сасвим нормална ствар.
Фронтовци траже награду која им је одавно одобрена. Оваква награда је још невиђена, а Влада може да пије „лавље млеко“ ако неко од посланика поднесе интерпелацију против премијера како би Влада потрошила новац на оне који угрожавају своје здравље како би заштитили земљу и њен народ од вируса ЦОВИД-19.
Ово питање је једно од многих које чекају решење. Стамбено питање није ништа друго до врх леденог брега у смислу патње коју Кувајћани доживљавају због погрешних третмана. Овакви случајеви се гомилају годинама, а више деценијама, јер има оних који не желе да чују мишљење специјалиста, а не узимају у обзир десетине сугестија које су посланици изнели узастопним владама, укључујући и садашњу чији се лидер чини да се осећа удобно са његовом ситуацијом и не жели да започне оно што види као „главобољу“.
Питање стамбеног збрињавања одвијало се по јасној методологији када је покојни шеик Абдулах Ал-Салем најавио процену старих кућа и почетак расподеле парцела Кувајћанима 1960-их. Међутим, процес се временом претворио у дилему. Када се од владе и надлежних институција чула реч о трговцима некретнинама, чекање на ову виталну бригу постало је као анегдота – „Кључ је код столара, столар хоће новац, новац је код младожења, младожења хоће млеко, млеко је код краве, крава хоће траву, а коров кишу”.
На основу овог принципа, понављамо да би влада требало да проучи искуства других земаља у том погледу, као што су Султанат Оман, Мароко и Египат. Ове земље су у року од неколико година успешно решиле стамбено питање и уштеделе милијарде.
То је оно што је Ал-Мудхаф нагласио када је рекао: „Тренутна ситуација није стабилна. Не постоји могућност да банка настави са кредитирањем на овај начин на дужи рок. Стамбена политика се мора преиспитати како би се развила одржива решења”.
Нема сумње да ова решења могу доћи само одлуком. Због нераде власти и неактивности њеног шефа, обраћамо се политичком врху, које контролише ствар, да размотри предлоге стручњака и посланика како би се народ извукао из ћорсокака.
bbabo.Net